Ove zime navršilo se 130 godina od rođenja Jovana Joce Divilda, najznačajnije figure vojvođanskog lovstva do Drugog svetskog rata. Ovo je priča o izuzetnom lovnom radniku, koji je, iako najzaslužniji za mnoge pozitivne stvari u lovstvu, spletom nesrećnih okolnosti i ružnim, besmislenim uplitanjem politike, poslednjih 17 godina života ostao bez svoje najveće ljubavi i strasti – lova.
Mr Jovan (Joca) Divild je rođen u Petrovaradinu 28. januara 1894. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, gimnaziju u Zemunu, a studije u Zagrebu, gde je stekao zvanje magistra farmacije. Vratio se u Petrovaradin gde je započeo praksu u apoteci. U Kać se preselio 1922. , godinu kasnije u Srbobran, a u Novi Sad je došao 1933. kada je kupio apoteku (danas na Bulevaru Mihajla Pupina). Posao sa lekovima mu je odlično išao. Ipak, lov je bila njegova strast, a velika želja osnivanje saveza lovačkih društava u Vojvodini. Velikim radom i zalaganjem, uz pomoć entuzijasta kakav je i sam bio, uspeo je… U Novom Sadu, 10. decembra 1922. održan je kongres na kom je osnovan Savez lovačkih društava za Vojvodinu (SLD), preteča današnjeg Lovačkog saveza Vojvodine.
Kao izuzetno elokventan, obrazovan i lovstvu vičan, izabran je za prvog sekretara, a od 1936. do 1941. bio je predsednik SLD.
Najzaslužniji je za izgradnju lovačkog doma u Novom Sadu (zdanje u ulici Jovana Đorđevića).Organizovao je takmičenja u gađanju glinenih golubova, lovačke izložbe, bio je pokretač i urednik lovačkog glasnika kog je većim delom finansirao. Pričalo se da je zbog svoje (prevelike) posvećenosti lovstvu imao popriličnih problema u braku, jer supruga uglavnom nije imala razumevanja za njegove lovove, česta odsustva od kuće, izdašne donacije…
Prvi je organizovao diplomatske lovove, a najznačajniji su bili oni u Srbobranu i Kikindi. Tu je stekao ugled i kontakte, te je 1937. organizovao prikupljanje i slanje trofeja iz cele države, a zatim, 2. novembra te godine, sa železničke stanice u Novom Sadu, poveodelegaciju od 352 vojvođanska lovca na Svetsku lovačku izložbu koja se održavala u Berlinu. Tamo je delegaciju lovaca iz Vojvodine primio prvi lovac Trećeg rajha, Herman Gering. Njegovo rukovanje sa Jovanom je ovekovečeno fotografijom. To što je „nadlovnik“ tadašnje Nemačkepokazao interesovanje za pomenutu delegaciju i makar je samo protokolarno pozdravio, u to vreme bila je čast. No, istorijske prilike su se brzo promenile.
Nakon Drugog svetskog rata, zbog rukovanja sa Geringom, Hitlerovom desnom rukom i ratnim zločincem, mr Jovan Divild je „prokazan“, te je isključen iz lovačke organizacije. Nije mu bilo dozvoljeno da bude ni običan lovac. Uzalud elementarna logika da 1937. godine Divild nije mogao da zna šta će se u budućnosti desiti. Nisu pomogle ni činjenice da je Jovan, iako potekao iz porodice nemačkog porekla, u Velikom ratu bio solunski ratnik Kraljevinje Srbije, a za vreme Drugog svetskog rata je pomagao partizanski pokret lekovima i sanitetskim materijalom. Vlasti su bile su neumoljive…
Umro je 1962. godine, a sahranjen je u porodičnoj grobnici u Petrovaradinu.
