Prema najnovijim podacima Evropske službe za klimatske promene Kopernikus (C3S), 2024. godina će gotovo sigurno biti najtoplija godina u istoriji, nadmašivši čak i prethodnu, 2023. godinu, koja je dosad nosila taj neslavni rekord. EU je objavila ove podatke kao uvod u predstojeći klimatski samit COP29 u Azerbejdžanu, gde će svetski lideri pokušati da postignu dogovor o jačanju finansijske podrške u borbi protiv klimatskih promena.
Karlo Buontempo, direktor C3S, naglasio je da su ovi rezultati posledica ubrzanih klimatskih promena koje daleko premašuju predviđanja. Prema podacima C3S-a, prosečna globalna temperatura od januara do oktobra 2024. dostigla je rekordne nivoe, a jedino bi drastičan pad temperature u poslednjim mesecima mogao da spreči ovu godinu da zauzme mesto na vrhu liste najtoplijih.
Klimatolog Sonja Seneviratne apelovala je na vlade da tokom samita COP29 pojačaju napore u smanjenju emisije ugljen-dioksida. Ona upozorava da se “granice postavljene Pariskim sporazumom ruše usled sporog napretka klimatskih akcija širom sveta”.
Pariskim sporazumom postavljeni ciljevi sve teže dostižni
Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zemlje su se obavezale da će raditi na ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, što bi pomoglo u izbegavanju najtežih posledica klimatskih promena. Međutim, sudeći prema trenutnim podacima, C3S predviđa da bi svet mogao premašiti ovu granicu već oko 2030. godine ukoliko se ne preduzmu značajniji koraci.
Ovi podaci donose dodatnu težinu pred samit, na kojem će se razgovarati o budućnosti planete i merama koje su neophodne kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena. Globalno zagrevanje, koje je u ovoj meri postalo vidljivo poslednjih godina, sada se mora suzbijati mnogo brže i odlučnije nego što se dosad činilo.
