Evropa je ušla u novu fazu energetske zime, onu u kojoj se broje kubni metri i dani. Nagli pad temperatura početkom januara pokrenuo je talas rekordne potrošnje gasa, a najveće evropske ekonomije – Nemačka i Francuska – našle su se u samom epicentru tog pritiska. Podaci pokazuju da se zalihe troše brže nego ikada u ovom delu godine, dok tržišta i energetičari pažljivo prate koliko dugo ovakav tempo može da potraje.
Iza suvih statistika krije se šira priča o zavisnosti Evrope od skladišta, o ograničenoj fleksibilnosti sistema u ekstremnim uslovima i o zimi koja, bar za sada, ne popušta.
Rekordna povlačenja iz skladišta pod pritiskom hladnoće
Prema podacima organizacije Gasna infrastruktura Evrope (GIE), 7. i 8. januara zabeležena su najveća dnevna povlačenja gasa ikada iz evropskih podzemnih skladišta za te datume. Hladni talas koji je zahvatio kontinent doveo je do naglog skoka potrošnje, posebno u domaćinstvima i energetskom sektoru.
Trend nije bio kratkotrajan. Već 5. i 6. januara povlačenja su premašila ranije dnevne maksimume, što ukazuje na kontinuirani pritisak na sistem. U takvim okolnostima skladišta postaju prva linija odbrane, ali i najosetljivija tačka evropske energetske bezbednosti.
Nemačka i Francuska ispod polovine kapaciteta
Najnoviji podaci od 9. januara pokazuju da je u nemačkim skladištima ostalo 48,2 odsto, a u francuskim 49,2 odsto raspoloživih rezervi gasa. Iako ove brojke same po sebi ne znače neposrednu krizu, one jasno signaliziraju brzinu kojom se zalihe prazne.
Na nivou cele Evropske unije, podzemna skladišta tog dana su sadržala 56,3 milijarde kubnih metara gasa, što je 55,5 odsto ukupnog kapaciteta. To je ujedno i 12,6 milijardi kubnih metara manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što dodatno pojačava zabrinutost energetskih analitičara.
Ovogodišnja grejna sezona startovala je sa nižeg nivoa zaliha nego što je bilo uobičajeno prethodnih godina. Kada je 13. oktobra grejanje zvanično počelo, skladišta širom Evropske unije bila su popunjena oko 83 odsto, ispod ciljanih vrednosti.
Situacija je bila još osetljivija u državama sa najvećim kapacitetima. Nemačka, najveći evropski skladištar, sezonu je započela sa oko 76 odsto, dok je Holandija bila na približno 72 odsto popunjenosti. To je značajno ispod standarda koje propisuju pravila Evropske unije, prema kojima skladišta moraju dostići najmanje 90 odsto kapaciteta između 1. oktobra i 1. decembra.
Zima kao test energetske izdržljivosti
Za sada nema naznaka neposrednih restrikcija, ali stručnjaci upozoravaju da će dužina i jačina zime biti presudni faktor. Ako se hladni period produži, tempo povlačenja mogao bi dodatno da se ubrza, čineći Evropu ranjivijom u završnici grejne sezone.
Ova zima tako postaje više od meteorološkog izazova. Ona je test izdržljivosti evropskog energetskog sistema, njegove sposobnosti da izdrži ekstremne uslove bez dramatičnih posledica po privredu i građane. Odgovor na to pitanje stizaće, dan po dan, zajedno sa svakim novim povlačenjem gasa iz dubine evropskih skladišta.
