Proizvođači svinja u Srbiji trenutno se suočavaju sa ozbiljnim gubicima, koji kod mnogih izazivaju pitanje da li uopšte nastaviti posao. Poslednji podaci pokazuju da je razlika između proizvođačke i otkupne cene drastična, a tržište je nestabilno.
Nebojša Radnić iz Starog Žednika, čija farma broji oko 2.000 svinja, ističe da je trenutna cena otkupa svinje oko 150 dinara po kilogramu, dok je proizvođačka cena 186 dinara. „To znači da sam na svakoj svinji u minusu skoro 4.000 dinara“, objašnjava Radnić i dodaje da je prošle godine po svinji imao zaradu od oko 8.000 dinara, što pokazuje koliko je situacija promenljiva.
On ističe da je posao u svinjarstvu dugoročna priča i da trošenje obrtnih sredstava postaje nužnost kada tržište naglo padne. Uz to, deo proizvodnje koristi i za sopstvenu ishranu svinja, kako bi smanjio troškove i održao farmu stabilnom.
Potrebni krediti i podrška države
Jedan od ključnih problema sektora je nedostatak jeftinih kredita i državne podrške. Dok se u Danskoj mladi farmeri nakon fakulteta zadužuju po kamatama od jednog odsto za izgradnju modernih farmi, u Srbiji se objekti grade postepeno, često u istim dvorištima gde su radile generacije.
Milovan Ivanković, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva sa 520 krmača i 3.500 svinja, objašnjava: „Ne zna se ni ko pije, ni ko plaća, a ceh plaćaju farmeri i potrošači. Svinje su jeftine, a meso u prodavnicama skupo.“ On upozorava da konkurencija iz inostranstva i nepostojanje subvencija dodatno otežavaju poslovanje domaćih farmi.
Ivanković dodaje da bi kontrola uvoza mesa, praćenje kretanja proizvoda i uvođenje ugovorene proizvodnje mogli da stabilizuju sektor i privuku mlade da ostanu u svinjarstvu.
Oscilacije cena
Cene svinja su oduvek oscilirale, sa pikovima i padovima u intervalima od tri do četiri godine. Radnić objašnjava da farme moraju da imaju rezervu u proizvodnji drugih kultura, kako bi preživeli loše periode.
Tehnologija u uzgoju svinja je značajno unapređena – nekada je za kilogram prirasta trošeno četiri kilograma hrane, danas 2,7 kilograma. Ipak, troškovi uvoza prasadi, transporta i analiza i dalje povećavaju gubitke. Đurđević, vlasnik klanice, navodi da se na uvoznim prasadi gubi i do 2.000 dinara po komadu, što dodatno opterećuje domaći sektor.
Ove oscilacije direktno utiču na stabilnost cena mesa u prodavnicama, ali, kako ističe Đurđević, trgovci nisu glavni krivci – marža na sveže meso ne prelazi 10%, dok su realni troškovi u klaničkoj industriji daleko veći, uključujući energiju, plate i pakovanje.
Oporavak sektora
Otvaranje novih tržišta, poput Azije, moglo bi povećati zaradu po svinji za 10–20 evra, posebno kroz izvoz nusproizvoda. Ipak, afrička kuga svinja ograničava mogućnosti i otežava planiranje.
Trenutno, u Srbiji postoje svega četiri klanice koje dnevno otkupljuju više od 300 svinja, dok je poslednjih godina više od 2.500 radnika u mesnoj industriji ostalo bez posla. Stručnjaci upozoravaju da je jedino rešenje kombinacija ugovorene proizvodnje, kontrole uvoza i državnih subvencija, kako bi se sektor održao i mladi vratili na selo.
Uz adekvatnu podršku, tehnologiju i strateško planiranje, domaće svinjarstvo može preživeti oscilacije tržišta i vratiti profitabilnost, ali bez toga stanje ostaje kritično.
