Svetsko tržište kafe i kakaoa zabeležilo je snažan rast cena nakon što su investitori pojačali kupovinu zbog bojazni da bi klimatske promene i efekti fenomena El Ninjo mogli da ugroze ovogodišnje prinose u najvažnijim proizvodnim regionima. Takva očekivanja brzo su se odrazila na berzanska kretanja i ponovo otvorila pitanje da li bi skuplje sirovine uskoro mogle da se preliju i na maloprodajne cene.
Najveći skok zabeležila je arabika kafa, čiji su fjučersi u jednom trenutku porasli čak 18,5 odsto i dostigli 3,57 dolara po funti. Reč je o najvećem jednodnevnom rastu ove berzanske robe u više od dve decenije, što pokazuje koliko tržište postaje osetljivo na svaku procenu buduće proizvodnje.
Trgovci ističu da su finansijska tržišta poslednjih godina sve sklonija naglim reakcijama na vremenske prognoze i procene prinosa. Zbog toga i sama očekivanja mogućih problema često izazivaju velike promene cena, čak i pre nego što se posledice vide na njivama i plantažama.
Strah investitora nadjačao stvarno stanje na terenu
Prema ocenama finansijskih analitičara, rast cena nije bio posledica naglog pada proizvodnje, već pre svega povećane aktivnosti velikih investicionih fondova i institucionalnih ulagača. Njihova intenzivna kupovina nadjačala je ponudu proizvođača i dodatno podigla cenu na berzama.
Dodatni pritisak stvorile su procene da bi El Ninjo mogao da utiče na useve u Brazilu, najvećem svetskom proizvođaču arabike, kao i u zemljama Zapadne Afrike koje dominiraju u proizvodnji kakaoa. Istovremeno, raspoložive zalihe kvalitetne arabike ostaju ograničene, što dodatno povećava nervozu na tržištu.
Ipak, deo stručnjaka smatra da trenutna reakcija berzi prevazilazi stanje na terenu. Za sada nema ozbiljnih pokazatelja da su klimatski uslovi u Brazilu značajno ugrozili useve, dok proizvođači kao glavni izazov i dalje navode očuvanje kvaliteta roda.
Najveći proizvođači ostaju ključ tržišta
Brazil i dalje ima presudnu ulogu u snabdevanju sveta arabika kafom, dok je Vijetnam vodeći proizvođač robuste. Svaka promena vremenskih prilika u tim zemljama može brzo da utiče na očekivanja trgovaca i kretanje cena na međunarodnim berzama.
Slična situacija je i na tržištu kakaoa, gde najveći deo svetske proizvodnje dolazi iz Obale Slonovače i Gane. Zbog velike koncentracije proizvodnje u nekoliko država, nepovoljne vremenske prilike ili problemi u lancima snabdevanja mogu izazvati značajne poremećaje na globalnom tržištu.
Klimatske promene poslednjih godina sve češće utiču na poljoprivrednu proizvodnju, zbog čega tržišta hrane postaju znatno nestabilnija nego ranije. Investitori zato pažljivo prate svaku prognozu koja bi mogla da utiče na prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura.
Hoće li poskupljenja stići i do potrošača?
Berzanski rast cena ne znači automatski da će kafa i proizvodi od kakaoa odmah poskupeti u prodavnicama. Maloprodajne cene zavise od postojećih zaliha, ugovora koje su prerađivači ranije zaključili, troškova transporta i kursnih kretanja, pa se promene na policama obično osećaju sa određenim vremenskim odlaganjem.
Ukoliko cene sirovina ostanu na povišenom nivou tokom dužeg perioda, proizvođači i prerađivači mogli bi da deo povećanih troškova prenesu na krajnje kupce. To bi se odnosilo ne samo na kafu, već i na čokoladu i druge proizvode koji koriste kakao kao osnovnu sirovinu.
Za sada tržište ostaje pod snažnim uticajem očekivanja i procena o narednoj žetvi. Upravo će razvoj vremenskih prilika u Brazilu i Zapadnoj Africi u narednim mesecima imati ključnu ulogu u tome da li će sadašnji rast cena biti kratkotrajan ili će označiti početak novog talasa poskupljenja na svetskom tržištu.
