Veterinarska inspekcija sprovela je široku kontrolnu akciju na području Tutina, Novog Pazara i Sjenice, koja je obuhvatila ukupno 215 nadzora u različitim segmentima lanca snabdevanja hranom. Akcija je imala za cilj proveru zakonitosti rada subjekata koji se bave preradom, skladištenjem i prodajom proizvoda životinjskog porekla. Tokom nadzora, inspektori su identifikovali niz nepravilnosti koje su dovele do povlačenja značajnih količina mesa i mesnih proizvoda iz prometa. Ukupna količina povučenih proizvoda iznosila je 5.976 kilograma.
Kontrole su sprovođene u periodu koji obuhvata više od godinu dana intenzivnog nadzora, što ukazuje na sistematski pristup institucija u suzbijanju nelegalnog prometa hrane. Poseban fokus bio je na objektima koji posluju van formalnog registra, ali i na maloprodajnim mestima gde se roba distribuira krajnjim potrošačima. Inspekcija je uočila da deo proizvoda nije imao jasnu dokumentaciju o poreklu, što je predstavljalo ključni rizik po bezbednost hrane. U pojedinim slučajevima roba je zatečena u uslovima koji nisu ispunjavali osnovne sanitarne standarde.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, najveći deo nepravilnosti odnosi se na subjekte koji nisu upisani u odgovarajuće registre. Takvi lanci snabdevanja otežavaju kontrolu kvaliteta i stvaraju prostor za potencijalne rizike po zdravlje potrošača. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti hrane godinama upozoravaju da upravo nedostatak sledljivosti predstavlja jednu od najslabijih tačaka u sistemu. Ova akcija, kako se ocenjuje, predstavlja jedan od većih koordinisanih nadzora u poslednjem periodu.
Nepravilnosti u lancu sledljivosti
Glavni razlog povlačenja proizvoda iz prometa bio je nedostatak sledljivosti, odnosno nemogućnost da se jasno utvrdi poreklo i put mesa od proizvodnje do prodaje. U takvim okolnostima, inspektori su morali da nalože povlačenje kompletnih serija proizvoda, bez obzira na njihovo trenutno stanje na tržištu. Oko 5.868 kilograma pronađeno je kod subjekata koji nisu imali registrovanu delatnost, što je dodatno otežalo nadzor i dokumentovanje postupanja. Ostatak, oko 108 kilograma, uklonjen je iz maloprodajnih objekata.
U pojedinim slučajevima utvrđeno je da proizvodi nemaju adekvatne deklaracije, što je dodatno komplikovalo procenu njihove bezbednosti. Nedostatak osnovnih informacija na ambalaži onemogućava potrošačima da znaju poreklo i sastav hrane koju kupuju. Inspekcija je posebno naglasila da su takve prakse u suprotnosti sa važećim propisima i standardima bezbednosti hrane. U evropskom kontekstu, gde Srbija teži usklađivanju sistema, sledljivost se smatra ključnim kriterijumom.
Pored nedostatka dokumentacije, uočeni su i problemi u uslovima skladištenja i prerade. U nekim objektima nije bilo jasno definisanih procedura za higijenu i kontrolu temperature, što direktno utiče na kvalitet proizvoda. Stručne službe navode da se upravo u takvim uslovima povećava rizik od mikrobiološke kontaminacije. Ovakvi nalazi dodatno su potvrdili potrebu za redovnim i nenajavljenim kontrolama.
Pooštravanje nadzora
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić poručio je da država neće tolerisati nelegalan promet hrane i rad subjekata koji posluju van zakona. On je istakao da je zaštita zdravlja građana apsolutni prioritet, posebno kada je reč o proizvodima životinjskog porekla koji zahtevaju strogu kontrolu. Prema njegovim rečima, inspekcijski nadzor biće dodatno pojačan u narednom periodu. Naglasio je i da će se kontrola proširiti na teritoriju cele Srbije.
Ministarstvo je saopštilo da je cilj ovakvih akcija uspostavljanje stabilnog i transparentnog tržišta hrane. Poseban akcenat stavljen je na podršku legalnim proizvođačima koji posluju u skladu sa propisima i ulažu u standarde kvaliteta. Takvi subjekti, kako se navodi, često trpe nelojalnu konkurenciju od strane neregistrovanih aktera. Zbog toga se inspekcijske mere posmatraju i kao instrument zaštite regularnog tržišta.
U širem kontekstu, ovakve kontrole deo su procesa usklađivanja sa evropskim standardima bezbednosti hrane. Srbija poslednjih godina intenzivira nadzorne mehanizme kako bi smanjila rizike u lancu snabdevanja i unapredila poverenje potrošača. Stručnjaci ocenjuju da dosledna primena zakona ostaje ključni izazov, posebno u manjim sredinama gde je neformalna ekonomija izraženija. Državne institucije najavljuju kontinuitet akcija bez najave i kompromisa.
Laboratorijske analize
Tokom nadzora uzeto je ukupno 147 uzoraka mesa i mesnih proizvoda iz registrovanih i odobrenih objekata. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da su svi analizirani uzorci zadovoljili propisane mikrobiološke kriterijume. Ovi rezultati ukazuju da formalno registrovani sistemi kontrole funkcionišu u skladu sa propisima. Time je potvrđena razlika između kontrolisanog i nekontrolisanog tržišnog lanca.
Ipak, inspekcija je istakla da pozitivni rezultati ne umanjuju značaj uočenih nepravilnosti u drugim segmentima tržišta. Posebna pažnja biće usmerena na subjekte koji posluju bez registracije, jer upravo oni predstavljaju najveći rizik. U takvim slučajevima, mere uključuju uništavanje proizvoda i zabranu daljeg rada. Tokom akcije doneto je 86 rešenja sa korektivnim merama, kao i više zabrana obavljanja delatnosti.
Protiv odgovornih lica podnete su i prijave, čime se postupak prebacuje u pravosudni okvir. Inspekcija naglašava da će se ovakve mere nastaviti i u narednom periodu, uz pojačanu koordinaciju sa drugim državnim organima. Dugoročni cilj ostaje stabilan sistem bezbednosti hrane koji minimizira rizike po potrošače. U praksi, to znači stalni nadzor i brzu reakciju na svaku nepravilnost.
