Cigarete u Srbiji od danas ulaze u novi ciklus poskupljenja, vođen redovnim povećanjem akciza koje se primenjuje po unapred definisanom kalendaru. Proizvođači su već počeli da koriguju maloprodajne cene, uz očekivanje da će se trend nastaviti i u narednim danima. Promene dolaze u trenutku stabilne potrošnje duvanskih proizvoda, ali i sve većeg fiskalnog pritiska države na ovaj segment tržišta.
Prve korekcije sprovela je kompanija „Mercata VT“, čiji se proizvodi od danas prodaju po višim cenama. Paklice u njihovom portfoliju sada se kreću između 400 i 620 dinara, u zavisnosti od brenda i segmenta. Pojedini proizvodi, poput KARELIA SLIMS, poskupeli su sa 440 na 450 dinara, što jasno pokazuje postepeni, ali kontinuirani rast.
Paralelno, „JT International“ je odobrio ograničene izmene cena, sa fokusom na pojedine linije proizvoda. Winston Eclipse Mix sada košta 460 dinara umesto prethodnih 450. Ovakva selektivna poskupljenja ukazuju na pažljivo upravljanje cenama u okviru tržišta koje je osetljivo na male promene.
Industrija duvana već godinama funkcioniše u okviru sistema koji automatski povezuje akcize i maloprodajne cene. Svaka promena fiskalnog opterećenja gotovo neposredno se preliva na krajnjeg potrošača. Zbog toga su poskupljenja postala redovna i predvidiva, ali i sve značajniji faktor u potrošačkoj košarici.
Akcize kao glavni pokretač cena
Osnovni razlog za novo poskupljenje je povećanje specifične akcize za oko 1,5 dinar po paklici. Time država podiže svoj udeo na približno 108,40 dinara po paklici, u odnosu na prethodnih 106,90 dinara. Ovaj mehanizam deo je šireg fiskalnog plana koji se primenjuje u više faza do 2030. godine.
Akcizni kalendar predviđa postepeni rast specifične akcize do nivoa od oko 120 dinara po paklici u narednim godinama. Pored nje, na cenu se obračunava i proporcionalna akciza od 33 odsto, kao i PDV, što zajedno formira konačnu maloprodajnu cenu. Zbog tog složenog sistema, i mala promena u osnovici ima višestruko veći efekat na tržišnu cenu.
Država kroz ovaj segment ostvaruje značajan deo budžetskih prihoda, pri čemu se duvanski proizvodi nalaze među najoporezovanijim kategorijama. Projekcije pokazuju da bi ukupni prihodi od akciza u 2026. godini mogli dostići više stotina milijardi dinara. Duvanski proizvodi u tom okviru čine stabilan i predvidiv izvor fiskalnih priliva.
Ovakav model istovremeno ima i regulatornu funkciju, jer viši porezi dugoročno utiču na smanjenje potrošnje. Ipak, u praksi tržište pokazuje otpornost, uz sporije smanjenje broja potrošača nego što se očekuje. Zbog toga se balans između javnog zdravlja i fiskalnih potreba i dalje održava kroz postepena povećanja.
Elektronske cigarete
Promene ne pogađaju samo klasične cigarete, već i alternativne duvanske proizvode. Elektronske cigarete i tečnosti za punjenje već podležu godišnjim akciznim korekcijama, koje su sprovedene početkom godine. Njihova trenutna akciza iznosi oko 13,12 dinara po mililitru, uz planirano dalje povećanje do 2030. godine.
Nesagorevajući duvanski proizvodi takođe su obuhvaćeni sistemom postepenog fiskalnog rasta. Od početka godine, stopa akcize na duvansku masu povećana je sa 100 na 110 odsto po kilogramu. Time se ova kategorija sve više približava oporezivanju klasičnih cigareta. Ove mere deo su šire strategije usklađivanja sa evropskim standardima oporezivanja duvanskih proizvoda. Srbija postepeno smanjuje razliku u visini akciza u odnosu na Evropsku uniju, gde su opterećenja i dalje viša. Cilj je dugoročna harmonizacija, ali uz izbegavanje naglih skokova cena.
Tržište elektronskih alternativa ipak pokazuje stabilniji rast potrošnje u odnosu na klasične cigarete. Niže početne cene i percepcija manje štetnosti doprinose širenju tog segmenta. Međutim, fiskalna politika jasno pokazuje da ni ovaj sektor neće ostati izuzet iz budućih korekcija.
Pritisak na potrošače
Poskupljenja duvanskih proizvoda imaju direktan uticaj na svakodnevne troškove potrošača, posebno u kategoriji proizvoda sa stabilnom potražnjom. Iako su promene postepene, njihov kumulativni efekat tokom godine postaje značajan. To posebno osećaju domaćinstva sa nižim prihodima. U isto vreme, tržište pokazuje da potrošači retko brzo reaguju na povećanje cena u ovom segmentu. Navike ostaju snažan faktor, što omogućava proizvođačima i državi da zadrže stabilne prihode uprkos rastu cena. Zbog toga duvanski proizvodi ostaju fiskalno pouzdan sektor.
Za 2026. godinu planirani su ukupni prihodi od akciza na duvan u iznosu od oko 154 milijarde dinara. To predstavlja jedan od ključnih izvora punjenja budžeta, uz udeo od približno 19 odsto u ukupnim poreskim prihodima. Stabilnost ovog segmenta ostaje važna za fiskalnu politiku.
Kako se akcizni kalendar bude približavao svom završetku 2030. godine, očekuje se dalje postepeno povećanje cena. Time se tržište duvana u Srbiji kreće ka višem cenovnom nivou, uz istovremeno usklađivanje sa evropskim fiskalnim standardima i sve izraženiji pritisak na krajnje potrošače.
