BERLIN – Američki investitori su pokazali sve veće interesovanje za mogućnost ponovnog pokretanja gasovoda „Severni tok 2”, koji bi povezivao Nemačku i Rusiju. Ovaj gasovod, iako je bio potpuno spreman za rad, nikada nije pušten u funkciju zbog početka sukoba u Ukrajini. Međutim, postoje inicijative koje ukazuju na mogućnost njegovog ponovnog pokretanja, javlja „Fajnenšel tajms” (FT).
Bivši direktor Severnog toka 2 i američki investitori u novoj inicijativi
Matijas Varnig, bivši generalni direktor gasovoda Severni tok 2, zajedno sa grupom američkih investitora, želi da pokrene gasovod, koji je ostao neaktivan od početka rata u Ukrajini. Varnig, koji je ključni akter u ovoj inicijativi, nastoji da uspostavi kontakte sa timom američkog predsednika Donalda Trampa, kako bi podržao ovaj projekt. Ova inicijativa nije samo ekonomske prirode, već se ukazuje i na mogući diplomatski uticaj u kontekstu bilateralnih razgovora o potencijalnom okončanju rata u Ukrajini, prenosi nemački dnevnik Tagesšau.
Potencijalni dogovori i uticaj na energetski sektor
Prema informacijama koje je prikupio nemački list Bild, američki izaslanik za specijalne zadatke, Ričard Grenel, nekoliko puta je nezvanično putovao u Švajcarsku kako bi razgovarao o mogućim sporazumima sa ruskom energetskom gigantkom Gasprom. Kompanija koja upravlja gasovodom Severni tok 2 nalazi se u Štajnhauzenu, u kantonu Cug u Švajcarskoj.
Ovaj korak, iako još uvek u fazi pregovora, može značajno da utiče na energetske tokove između Evrope i Rusije, ali i na geopolitičku dinamiku u ovom delu sveta. Američki investitori veruju da bi pokretanje gasovoda moglo doneti značajnu finansijsku dobit i stabilizovati energetske snabdevanje u Evropi, dok istovremeno doprinosi smanjenju tenzija u vezi sa ratom u Ukrajini.
Grenel negira umešanost u pregovore
Iako su izvori bliski američkim pregovaračima potvrdili njegove posete Švajcarskoj, Ričard Grenel je odlučno negirao da je direktno umešan u pregovore o ponovnom pokretanju Severnog toka 2. Ovaj razvoj situacije otvara brojne pitanja o budućem pravcu američke spoljne politike prema Rusiji i Ukrajini, kao i o mogućim posledicama po energetsku stabilnost Evrope.
Ova inicijativa, ako se realizuje, mogla bi značajno da promeni tokove energetske politike u Evropi, kao i da doprinese smirivanju geopolitičkih napetosti u regionu. Iako postoje brojne prepreke, kako političke, tako i ekonomske prirode, razvoj ove inicijative zasigurno će pratiti i druge međunarodne sile.
