Statistika ne prašta
U Sjedinjenim Američkim Državama gojaznost kod dece dosegla je alarmantan nivo — u 2023. godini čak 23 odsto dece bilo je gojazno, što je dramatičan porast u odnosu na 19 odsto iz 2008. godine, pokazuje istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu JAMA.
Još ozbiljnije je to što je više od jedan odsto dece uzrasta između dve i 18 godina klasifikovano kao ekstremno gojazno. Ova kategorija podrazumeva najviši nivo zdravstvenog rizika, a brojke su dobile na značaju jer dolaze iz istraživanja sprovedenog na preko 25.000 dece, pod okriljem CDC-a i Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku SAD.
Lekovi kao izlaz, ali ne i rešenje
Profesor Filip Hartman, jedan od autora studije, ističe da bi primena GLP-1 lekova za mršavljenje mogla biti opravdana kod dece s teškom gojaznošću. „Možda je pametno razmotriti ranu primenu lekova kod dece koja se suočavaju s ozbiljnim gojenjem već u najmlađem uzrastu“, izjavio je Hartman.
Ovi lekovi već se koriste kod odraslih u lečenju dijabetesa i gojaznosti, ali njihova upotreba kod dece ostaje sporna tema, kako u medicinskom, tako i u etičkom smislu.
Srbija još ima šansu da ne krene istim putem
Iako je problem u Srbiji manje izražen, statistika nije ohrabrujuća. Više od 15 odsto dece školskog uzrasta ima višak kilograma, dok je oko 7 odsto već u kategoriji gojaznih, pokazuju podaci Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“.
Za razliku od SAD, gde farmaceutski pristupi dobijaju primat, Srbija još može da se osloni na obrazovanje, prevenciju i sistemsku podršku roditeljima i školama. „Deca danas imaju manje kretanja i više ekrana, što vodi ka gubitku kontrole nad osnovnim navikama ishrane i fizičke aktivnosti“, ističe dr Milena Stanić, specijalista za javno zdravlje.
Zdravlje ne dolazi u kapsuli
Uprkos farmaceutskim rešenjima, temelj borbe protiv gojaznosti i dalje leži u prevenciji. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i edukacija dece o zdravim navikama moraju biti prioritet, a lekovi — samo krajnje sredstvo.
„Ako sada ne povedemo računa, za deset godina imaćemo mlade koji već u dvadesetim nose tegobe pedesetogodišnjaka“, upozorava dr Stanić.
