Ana P., penzionerka iz Apatina, uspela je da dokaže svoje nasledno pravo na više od tri miliona kvadratnih metara zemljišta u selu Mekinjar, u opštini Udbina u Lici. Nakon dugotrajnog sudskog postupka, Opštinski sud u Gospiću presudio je u njenu korist, a ukoliko presuda postane pravosnažna, na njenim parcelama će umesto Republike Hrvatske biti upisano njeno ime.
Dug put do pravde: Sudski spor protiv Republike Hrvatske
Ana je svoju pravnu borbu započela još 10. aprila prošle godine, kada je protiv Republike Hrvatske podnela tužbu tvrdeći da se zemlja na kojoj je država upisana zapravo naslednim pravom pripada njoj. Radi se o više manjih parcela, među kojima su kuća, okućnica i veliki pašnjak površine 3.072.127 kvadratnih metara.
“Ova zemlja je više od 150 godina u posedu moje porodice”, tvrdila je Ana u tužbi, navodeći da je zemljište nasledila od supruga Milana, koji je preminuo 2022. godine u 75. godini života. Milan je, pak, ovu imovinu nasledio od svojih roditelja, Momčila i Boje, koji su je koristili za stočarstvo i porodično gazdinstvo.
Država nije htela dogovor: Sud je presudio u Aninu korist
Iako je Ana najpre pokušala da problem reši mirnim putem, angažujući geodetskog stručnjaka i dostavljajući elaborat o vlasništvu, Državno tužilaštvo Hrvatske njene dokaze nije priznalo i odbilo je da prizna njeno pravo na imovinu.
“Šumarstvo i država nikada nisu dolazili ovde jer im ništa nije pripadalo, to svi u selu znaju”, posvedočila je jedna od svedokinja, Ljuba T., koja je uz još dve osobe potvrdila da je imanje decenijama u vlasništvu Anine porodice.
U sudskom postupku sproveden je uvid na terenu, a svedoci su potvrdili da je kuću sagradio Momčilo, Anin svekar, još pre Domovinskog rata 1991. godine. Sud je presudio da je Ana uspela da dokaže neprekidni posed imovine od 6. aprila 1941. godine, što je bio ključni uslov za dobijanje zemljišta nazad.
Viši sud donosi konačnu odluku
Iako je presuda još uvek nepravosnažna, očekuje se da će viši sud potvrditi odluku Opštinskog suda u Gospiću, čime bi Ana postala zvanični vlasnik ogromnog poseda. Osim vraćanja imovine, država će biti u obavezi da joj isplati više od 2.000 evra sudskih troškova.
Ovaj slučaj može poslužiti kao primer mnogima koji se suočavaju sa sličnim problemima povraćaja imovine, pokazavši da je moguće pravnim putem vratiti dedovinu, iako proces može biti dug i iscrpljujući.
