Alarm za javnost povodom Dana podizanja svesti o anafilaksi
Anafilaksa je jedna od najtežih alergijskih reakcija i može se razviti iznenada, u roku od nekoliko minuta, sa mogućnošću da zahvati više organa i ugrozi život obolelog. Nacionalno udruženje „Alergija i ja“ ističe da rastuća učestalost alergija značajno utiče na kvalitet života, a Dan podizanja svesti o anafilaksi ima za cilj da upozori javnost na ovu opasnu pojavu.
„Anafilaksa se razlikuje od lokalnih alergijskih reakcija po tome što je sistemska i životno ugrožavajuća. U najtežim slučajevima može završiti fatalno,“ objašnjava doc. dr Rajica Stošović, alergolog sa Klinike za alergologiju i imunologiju UKCS.
Udruženje podseća da alergijske reakcije mogu biti hronične ili akutne. Dok hronične obično ne ugrožavaju život, iznenadne reakcije zahtevaju hitnu intervenciju. Anafilaksa može biti izazvana različitim okidačima: hrana, lekovi, ubodi insekata, ali i fizički napor. Kod dece su najčešći okidači kravlje mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi i morski plodovi, dok odrasli često reaguju na lekove protiv bolova, antibiotike, anestetike i biološke terapije.
Hitna reakcija i terapija
Anafilaksa se razvija brzo, a simptomi uključuju otežano disanje, pad krvnog pritiska, osip, oticanje i povraćanje. Ako se ne primeni hitna pomoć, reakcija može biti fatalna.
„Lek izbora u hitnim slučajevima je adrenalin u autoinjektoru koji se primenjuje intramuskularno u spoljni deo gornje trećine nadkolenice. Rano korišćenje autoinjektora značajno povećava šanse za preživljavanje,“ savetuje doc. Stošović.
On dodaje da pacijenti moraju biti obučeni za pravilnu upotrebu autoinjektora i da ga redovno menjaju po isteku roka trajanja. Posebno je važno da osobe koje su već doživele anafilaksu redovno posećuju alergologa i planiraju strategiju samozaštite.
Život sa stalnim strahom
Anafilaksa nije samo medicinski izazov već i psihološko opterećenje za obolele i njihove porodice. Snežana Šundić Vardić, predsednica udruženja „Alergija i ja“, opisuje svakodnevicu porodica sa anafilaksijom kao život u kojem je strah konstantan: od svakog obroka, druženja, ekskurzija ili putovanja.
„Čak i kada sve mere zaštite budu preduzete – od komunikacije sa vaspitačima, restoranima ili drugim roditeljima – strah ostaje. Samo jedna mala greška može imati ozbiljne posledice,“ naglašava Šundić Vardić.
Udruženje apeluje na povećanu svest i edukaciju o anafila ksiji, kako bi oboleli i njihove porodice mogli da prepoznaju simptome i reaguju na vreme, čime se značajno smanjuje rizik od fatalnog ishoda.
