Električne energije u svetu sve će više nedostajati, energija će biti sve skuplja i biće je sve manje, pa mnogi ukazuju da je budućnost u nukleranoj energiji.
U Srbiji nukelarki nema i postoji moratorijum na izgradnju nuklearki, ali smo okruženi nuklearnim reaktorima – u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, Švajcarskoj… Da li će ih biti u Srbiji, teško je reći, a o tome se i mišljenja stručnjaka razlikuju.
Tako, recimo, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča” Slavko Dimović smatra da je nuklearna energija jedini način da Srbija adekvatno odgovori na energetske izazove, ali i zadrži energetski suverenitet. On je ukazao da je okretanje nuklearnoj energiji proces otrežnjenja, u kojem ceo svet shvata da bez njene upotrebe ne postoji mogućnost četvrte industrijske revolucije i da primenom alternativnih izvora energije može da se zadovolji tek 30 odsto te potrebe. Po njegovim rečima, jedno od mogućih rešenja na putu ka primeni nuklearne energije u Srbiji je upotreba nuklearnih modularnih reaktora, a Srbija treba da razvija svoj hidropotencijal, u prvom redu reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica” i privreda bi trebalo što više da se okrene energetici.
– Mi imamo Černobiljski moratorijum iz 1989. godine, koji je potpuno anahron jer ne samo da zabranjuje izgradnju nulearnih elektrana, nego, zapravo, negativno utiče na naučni i tehnološki napredak – istakao je Dimović. – Uveren sam da će Srbija krenuti u pravcu kupovine ili izgradnje modularnih ili klasičnih reaktora. Nuklearni modularni reaktori su jeftiniji, manje su zapremine i imaju manju instalisanu snagu, adaptibilni su, efikasni i zauzimaju manju površinu. Mogu da se skaliraju u skladu s potrebama i ugrađuju u postojeća energetska postrojenja, kao što su napuštene termoelektrane, mogu se izgraditi i u područjima koja nisu gusto naseljena i mislim da bi trebalo da se ulaže i u jedan i u drugi tip reaktora.
Institut „Vinča” okosnica i rasadnik znanja
Slavko Dimović smatra da je, kada je reč o stručnom kadru, Srbija godinama bila „obogaljena” moratorijumom, ali i da ima najveći institut na Balkanu – Institut za nuklearne nauke „Vinča”, koji može biti okosnica i rasadnik znanja i matica u kojoj bi se skupljali domaći i svetski stručnjaci, ali i mesto gde bi se vraćali naši ljudi koji su otišli u inostranstvo.
– Ulaganje u nuklearnu energiju podstaklo bi mlade ljude da se angažuju u toj oblasti- rekao je Dimović. – Za svaki veliki poduvat potrebna je podrška javnosti koja mora da shvati da je nuklearni otpad koji se generiše u nuklearnim elekranama male zapremine – rekao je Dimović.
Potpuno drugačiji stav ima stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević, koji ističe da Srbija ima sasvim dovoljan energetski potencijal da se sadašnja potrošnja energije i udvostručenje nacionalnog proizvoda, odnosno industrijskog autputa, može pokriti raspoloživim energetskim resursima. On je rekao da je sa stanovišta energetskih resursa, s novim tehnologijama, odnosno kada se uzmu u obzir biomasa, hidroenergija, geotermalna energija, vetar, sunce, Srbija jedna od najbogatijih zemalja Evrope, i bez nuklearne energije.
Govoreći o tome uz koja ulaganja se energetske potrebe mogu pokriti raspoloživim energetskim resursima, Kovačević je rekao da je ovde reč o znatno manjim ulaganjima nego u nuklearne elektrane, bilo klasične bilo modularne.
