Australijsko tržište duvanskih proizvoda suočava se sa naglim i široko rasprostranjenim širenjem ilegalne trgovine, koja je prema novim analizama dostigla razmere bez presedana. Procene pokazuju da je čak oko 80 odsto svih cigareta i drugih nikotinskih proizvoda konzumiranih tokom 2025. godine poteklo iz nelegalnih kanala.
Ovaj podatak predstavlja dramatičan preokret u odnosu na pre samo nekoliko godina, kada je legalna prodaja i dalje dominirala tržištem. Stručnjaci upozoravaju da se radi o strukturnoj promeni koja menja čitav ekonomski i regulatorni okvir duvanske industrije.
U periodu od 2017. do 2025. godine ukupna potrošnja nikotina u zemlji porasla je za gotovo 40 odsto, uprkos kontinuiranom padu legalne prodaje. Ovaj paradoks ukazuje na to da restriktivne politike, iako su smanjile legalnu dostupnost, nisu uspele da smanje ukupnu konzumaciju. Umesto toga, potrošači su se sve više okretali alternativnim i često neregulisanim izvorima snabdevanja. Time se stvorilo paralelno tržište koje funkcioniše izvan institucionalne kontrole.
Poseban problem predstavlja činjenica da se u ilegalnom lancu sve češće pojavljuju i elektronske cigarete i drugi savremeni nikotinski proizvodi. Ovi proizvodi, koji su prvobitno promovisani kao manje štetna alternativa tradicionalnom duvanu, sada su postali deo istog crnog tržišnog ekosistema. Stručnjaci ističu da takva evolucija tržišta otežava kontrolu i dodatno komplikuje javnozdravstvene strategije. U tom kontekstu, regulatorni sistem se suočava sa izazovom koji prevazilazi klasične modele kontrole duvana.
Porezi, cene i ekonomski pritisak koji oblikuju ilegalno tržište
Jedan od ključnih faktora koji su doprineli eksploziji crnog tržišta jeste snažan rast cena legalnih duvanskih proizvoda. U poslednjoj deceniji, cene cigareta u Australiji gotovo su utrostručene, pre svega zbog agresivnog povećanja akciza. Ovakva fiskalna politika imala je za cilj smanjenje pušenja i zaštitu javnog zdravlja, ali je istovremeno stvorila snažan ekonomski podsticaj za ilegalnu trgovinu. Razlika u ceni između legalnih i ilegalnih proizvoda postala je toliko izražena da je tržište praktično podeljeno na dva paralelna sistema.
U legalnim maloprodajnim objektima, paklica od 25 cigareta dostiže cenu veću od 50 australijskih dolara, što je među najvišim cenama u svetu. Nasuprot tome, na ilegalnom tržištu iste ili slične proizvode moguće je nabaviti za oko 25 dolara, što predstavlja ogromnu razliku u dostupnosti za potrošače. Ovakav cenovni jaz podstiče potražnju za neregulisanim kanalima, posebno u periodima ekonomske nesigurnosti i rasta troškova života. Time se stvara začarani krug u kojem visoke cene dodatno hrane ilegalnu ekonomiju.
Prema procenama ekonomskih analitičara, država zbog izbegavanja plaćanja akciza godišnje gubi između 7,7 i 11,8 milijardi dolara. Ovi gubici ne utiču samo na budžet, već i na finansiranje zdravstvenog sistema i preventivnih programa. U isto vreme, organizovane kriminalne mreže jačaju svoju poziciju kroz distribuciju i prodaju ilegalnih proizvoda. Ekonomski efekti tako prevazilaze sektor duvana i ulaze u širi okvir javnih finansija i bezbednosti.
Dilema između represije i poreske politike
Rast crnog tržišta otvorio je ozbiljnu političku debatu o budućem pravcu duvanske politike u Australiji. Jedan deo stručnjaka i opozicionih političkih aktera smatra da bi smanjenje akciza moglo da umanji atraktivnost ilegalne trgovine i vrati potrošače u legalne tokove. Oni tvrde da trenutni model stvara nenamerne posledice koje podrivaju i javno zdravlje i fiskalnu stabilnost. U tom pristupu, fokus je na balansiranju između cene, dostupnosti i regulacije.
S druge strane, vlada premijera Entonija Albanizija odbacuje ideju smanjenja poreza, insistirajući na nastavku politike visokih akciza uz pojačanu kontrolu tržišta. Zvaničnici ističu da bi smanjenje cena moglo ponovo povećati stopu pušenja, što bi imalo dugoročne negativne posledice po zdravlje stanovništva. Umesto toga, naglasak se stavlja na jačanje inspekcijskih kapaciteta, carinske kontrole i policijskih operacija protiv ilegalnih mreža. Ovaj pristup ostaje dosledan dugogodišnjoj strategiji Australije u borbi protiv duvana.
U javnoj debati posebno odjekuju upozorenja stručnjaka koji smatraju da represivne mere same po sebi nisu dovoljne za rešavanje problema ovakvih razmera. Kriminolozi i analitičari ukazuju da se radi o tržištu koje je postalo globalno umreženo i logistički sofisticirano. U takvom okruženju, jednostavne zabrane ili pojačane kontrole imaju ograničen efekat bez šire ekonomske korekcije. Time se otvara pitanje dugoročne održivosti sadašnjeg modela regulacije.
Australijski ministar finansija Džim Čalmers izrazio je skepsu prema ideji da bi smanjenje akciza donelo željene rezultate, naglašavajući da bi to moglo imati neželjene budžetske i zdravstvene posledice.
Dok vlada ostaje pri svom kursu, tržište nastavlja da se prilagođava, a ilegalni tokovi ostaju snažno ukorenjeni. Situacija ukazuje na to da se borba protiv crnog tržišta duvana pretvara u jedan od najsloženijih regulatornih izazova u zemlji.
