CRVENKA (1) I dalje radi rendgen doktora Eugena Fuksa, najstariji u Vojvodini

Pre odlaska u Crvenku preko društvenih mreža javio mi se Aleksandar Arvaji iz ove bačke varošice: “Možda će Vas zanimati jedna knjiga koju sam dobio od prijatelja iz Amerike čiji su preci Švabe izbegle iz Crvenke na kraju Drugog svetskog rata.

Foto: dnevnik.rs/R. Čoban

Reč je o autobiografiji gospođe koja kreće iz Crvenke na težak put u izbeglištvo, sa svoja tri mala sina. Ona detaljno opisuje taj život u njihovim multikulturalnim sredinama između dva rata, gastronomiju, običaje i mnogo detalja koje do sada nisam tako često mogao da pronađem u literaturi”.

Stigli smo u Crvenku i našli se ispred kuće porodice Fuks koja je jedina ostala od nekada brojne nemačke zajednice u selu. Dočekuju nas Aleksandar i Roberta, ćerka Inge Fuks i unuka doktora Eugena Fuksa čuvenog pedijatra iz Crvenke koji se posle Drugog svetskog rata vratio iz Nemačke i nastavio lekarsku praksu u rodnom gradu. U kući koja izgleda kao muzej i trebalo bi da jednog dana zaista bude pretvorena u takav prostor, pored klavira, porodičnih slika i fotografija, nalazi se i prvi rendgen-aparat u Vojvodini za koji kažu da je još uvek u ispravnom stanju.

Doktora Fuksa pamte generacije meštana Crvenke jer nema toga koga ona nije lečio pa se zato i prema njegovoj ćerki Ingi i unuki Roberti odnose sa velikim poštovanjem.

Foto: dnevnik.rs/R. Čoban

U knjizi “Zaštita stanovništva u Somborskom okrugu 1944-1947” autora dr Branislava Danilovića koju je 2004. izdao Istorijski arhiv Sombora pominje se i doktor Eugen Fuks kao lekar zadužen za zdravlje stanovništva Crvenke. U istoj knjizi na više mesta doktor Danilović piše o stanju u logorima za nemačke civile Kruševlje i Gakovo u koje su smešteni Nemci iz Somborskog okruga pa i oni iz Crvenke.

Radilo se o civilima koji su ostali u svojim domovima računajući da nisu krivi i da im se ništa neće dogoditi kada dođu Crvena armija i partizani. Uglavnom su to bili starci, žene i deca.

– Za zbrinjavanje obolelih i sprečavanje pojave masovnih epidemijskih oboljenja ulogorima, odlukom od 13. novembra 1944. godine, bili su angažovani lekari nemačke nacionalnosti, zdravstveni radnici i brojni logoraši. Međutim, pošto nije bila dovoljno lekara nemačke nacionalnosti, za zbrinjavanje logorisanih po selima angažovani su postojeći seoski lekari. Zdravstveni radnici posebno su bili angažovani na preventivnom polju. Najveća se aktivnost ispoljavala kod depedikulacije logoraša (uništavanje belih vaši u rublju) tokom 1944 i 1945. godine, a potom upotrebom DDT-a od 1946. godine. Vašljivost u logorima bila je u 50 do 95% slučajeva a glavni uzrok ovako velike vašljivosti i pored primenjivanja mera depedikulacije prestavljao je nedostatak sveže slame. Često su logoraši posle depedikulacije morali da legnu na staru vašima zakuženu slamu gde bi se ponovo ovašljavili… – piše između ostalog doktor Danilović.

Rade Pupavac je vlasnik jednog od retkih preživelih vinskih podruma, kojih je do kraja Drugog svetskog rata, sve dok su u Crvenki Nemci činili većinu stanovništva, bilo čak 600. Reč je o jedinstvenim “objektima” ukopanim u brdo koji bi, kada bi se realizovali planovi o kojima nam u Paskaševom podrumu uz rakiju i meze priča Vladimir Stanković, direktor Turističke organizacije Kule – mogli od “mrtvog kapitala” da postanu prvorazredna turistička atrakcija.

Prvi doseljenici u Crvenku na kraju 18. veka, uglavnom Nemci, vrlo brzo su shvatili da je konfiguracija terena koju pruža crvenački atar idealna za podizanje zasada vinove loze i voćnjaka, jer obiluje sa mnoštvom terasa južne ekspozicije oceditog, rastresitog i toplog zemljišta Telečke visoravni.


„Jednom izbeglica”: Od Crvenke do Amerike

Aleksandar mi je poklonio kopiju knjige “Jednom izbeglica” autorke Kristine Gegner. Ona u autobiografiji opisuje svoj izbeglički put sa tri maloletna sina na kraju Drugog svetskog rata u momentu kada nije znala gde se nalazi njen suprug i da li je živ uopšte.

Porodica Kristine Gegner živela je mirno u Crvenki, mestu u koje su se njihovi preci doselili u 18. veku. Tako je bilo do oktobra 1944. kada je veliki broj Nemaca u Crvenki odlučio da napusti svoje domove pred nadirućom Crvenom armijom koja je dolazila iz pravca Rumunije i Mađarske. Kristina do tog dana uopšte nije obraćala pažnju na političku situaciju u Evropi u nije imala utisak da se rat uopšte vodi.

Foto: dnevnik.rs/R. Čoban

A onda su joj jednog jutra poručili da “Rusi stižu” i da moraju da se evakuišu noseći sa sobom samo najnužnije stvari. U tom haosu koji je nastao Nemci su ubeđivani da će uskoro biti u prilici da se vrate u svoje domove “čim se front vrati na stare pozicije”. Nakon toga sledi dramatačni put u pravcu Zapada koji Kristina opisuje detaljno. Knjigu je izdala u SAD gde se sa porodicom nastanila.


 

Rast vinograda i voćnjaka pratio je i razvoj infrastrukture neophodne za ovakvu proizvodnju, a pre svega se odnosio na izgradnju podruma. Tako se procenjuje da je krajem 30-ih godina prošlog veka u Crvenki bilo bilo oko 600 podruma u privatnom vlasništvu, koji su pored skladišne funkcije imali i značajnu ulogu u društveno-kulturnom životu Crvenke. Tu su boravile porodice u toku radova, tako da su davali tadašnjoj Crvenki dinamičan kulturno-društveni život. Uglavnom su se sastojali  od tri celine. Prvi deo je prostorija u kojoj su pripremane gozbe za vinogradarske porodice i njihove goste. U drugoj prostoriji, koja je duža bile su prese za ceđenje grožđa i alatke.

Dnevnik.rs

Related articles

U PLANU IZGRADNjA CRKVE KOD ŠTRANDA U cilju povećanje broja verskih objekata i uređenje površina za što više zelenih oaza

Pred odbornicima Skupštine grada, u utorka, 5. marta, za kada je zakazana sednica, naćiće se predlog odluke o izradi plana generalne regulacije rekreativnog područja Štrand–Kabel, u okviru kog je predviđe-na izgradnja verskog objekta i uređenje zelene površine. Na prostoru koji je obuhvaćen planom nalazi se i ugostiteljski objekat „Kubo koncept bar”, koji će biti zadržan, […]

Prve domaće a organske jagode stigle na branje iako je tek april: Milovan se IZ GRADA PRESELIO NA SELO, napravio NEVEROVATAN PLASTENIK

Sa prvim danima proleća u selo Bapsko Polje kod Čačka stigle su i prve organske jagode i to zagvaljujući hodočasniku Milovanu Koloviću Geru, koji je odlučio da se grada preseli u selo i napravi plastenik. – Dugo sam živeo u gradu i poželeo sam da dođem na selo da živim zdravim životom, posvetim se prirodi […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *