Na prvi pogled deluje kao obična samonikla biljka koju većina ljudi ne bi ni primetila pored puta ili železničke pruge. Međutim, žuti noćurak poslednjih godina ponovo dolazi u fokus naučnika, fitoterapeuta i farmaceutske industrije zbog svog specifičnog hemijskog sastava i široke primene u prirodnoj medicini. Ono što ga izdvaja nije samo neobično cvetanje tokom večernjih sati, već i činjenica da se njegovo seme smatra jednim od najbogatijih prirodnih izvora korisnih masnih kiselina.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je stara tvrdnja da ova biljka može pomoći ljudima koji pokušavaju da smanje potrebu za alkoholom. Upravo zbog toga vekovima nosi neobičan nadimak — „lovac na vino“. Iako zvuči gotovo kao deo narodne legende, savremena istraživanja danas pokazuju da određene supstance iz noćurka zaista utiču na nervni sistem, raspoloženje i metaboličke procese povezane sa zavisnostima.
Botaničar i herbolog dr Marko Lj. Nestorović navodi da interesovanje za ovu biljku traje decenijama i da njena istorija seže duboko u antičko doba. Naučni naziv biljke, Oenothera biennis, prema njegovim rečima, potiče još iz vremena grčkog filozofa Teofrasta, koji je verovao da koren biljke smanjuje želju za vinom. Upravo iz tog verovanja nastao je naziv koji se i danas često vezuje za noćurak.
U eri kada sve više ljudi traži prirodne metode za očuvanje zdravlja i hormonalne ravnoteže, žuti noćurak postaje jedna od biljaka o kojoj se sve više govori. Posebno ga traže žene koje žele prirodnu podršku tokom PMS-a, menopauze i problema sa kožom, ali i osobe koje pokušavaju da promene životne navike povezane sa alkoholom i ishranom.
Zašto se noćurak povezuje sa smanjenjem želje za alkoholom
Iako biljke ne mogu same rešiti ozbiljne oblike zavisnosti, stručnjaci navode da određeni preparati na bazi noćurka mogu imati pomoćnu ulogu tokom procesa oporavka. Prema rečima dr Nestorovića, ulje noćurka deluje umirujuće na organizam, ublažava napetost i može doprineti stabilizaciji raspoloženja. Upravo zbog toga kod nekih ljudi indirektno dolazi do smanjenja potrebe za alkoholom.
Poznato je da su depresivna stanja, hronični stres i hormonalni disbalansi često povezani sa pojačanom željom za alkoholom ili drugim oblicima zavisnosti. Stručnjaci objašnjavaju da organizam u takvim situacijama traži kratkotrajan osećaj olakšanja, zbog čega mnogi posežu za pićem. Biljke koje utiču na nervni sistem i metabolizam zato sve češće postaju deo dodatnih terapijskih pristupa.
Noćurak je posebno cenjen zbog visokog sadržaja gama-linolenske kiseline, vrste esencijalne masne kiseline koja učestvuje u brojnim procesima u organizmu. Ona pomaže stvaranje prostaglandina — jedinjenja važnih za regulaciju upalnih procesa, rada nervnog sistema i hormonske ravnoteže. Upravo taj efekat dovodi se u vezu sa boljim emocionalnim stanjem i smanjenjem nervoze.
Stručnjaci ipak upozoravaju da preparati na biljnoj bazi ne treba da zamene medicinsku pomoć kod ozbiljnih oblika alkoholizma ili psiholoških poremećaja. Međutim, kao deo zdravijih životnih navika, pravilne ishrane i stručnog nadzora, noćurak može predstavljati dodatnu podršku organizmu tokom oporavka i stabilizacije.
Biljka koja je osvojila farmaceutsku industriju
Iako je vekovima korišćen u narodnoj medicini, pravi procvat popularnosti noćurak je doživeo tokom osamdesetih godina prošlog veka. Tada su savremene laboratorijske analize pokazale da njegovo seme sadrži izuzetno visoke koncentracije gama-linolenske kiseline, znatno više nego većina drugih biljaka. Taj trenutak bio je prekretnica koja je noćurak iz narodne medicine prebacila u centar interesovanja farmaceutskih kompanija.
Od tada su razvijeni brojni preparati na bazi ulja noćurka, najčešće u obliku kapsula obogaćenih vitaminom E. Takvi proizvodi danas se koriste širom sveta kao podrška zdravlju kože, kose, noktiju i hormonalnom balansu. Posebno su popularni među ženama koje traže prirodnu pomoć kod simptoma PMS-a i menopauze.
Lekari i fitoterapeuti navode da se preparati od noćurka često koriste za ublažavanje razdražljivosti, glavobolja, osetljivosti dojki i promena raspoloženja povezanih sa hormonalnim promenama. Pored toga, određena istraživanja ukazuju da gama-linolenska kiselina može pomoći i u regulaciji nivoa holesterola, metabolizma masti i upalnih procesa u organizmu.
Zbog svog sastava noćurak je postao čest sastojak i kozmetičkih preparata namenjenih regeneraciji kože. Ulje se koristi kod suve i osetljive kože, kao i u preparatima protiv iritacija i prevremenog starenja. Upravo ta široka primena učinila je ovu biljku jednom od najtraženijih u svetu prirodne medicine.
Cvet koji se otvara tek kada padne mrak
Jedna od najneobičnijih osobina žutog noćurka jeste način na koji cveta. Njegovi jarkožuti cvetovi otvaraju se tek u večernjim satima, uglavnom između šest i sedam uveče. Tada biljka za veoma kratko vreme razvije više mirisnih cvetova koji privlače noćne leptire i insekte zadužene za oprašivanje.
Upravo zbog tog neobičnog ritma biljka je u narodu dobila nazive poput večernja jagorčevina, večernji jaglac ili pupoljka. Njeno večernje cvetanje vekovima je izazivalo fascinaciju među travarima i botaničarima, pa su se oko nje razvile i brojne narodne priče. Mnogi su verovali da biljka poseduje posebnu energiju jer „oživljava“ tek nakon zalaska sunca.
Žuti noćurak je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini razvija lisnu rozetu, dok se tokom druge formira visoka stabljika sa cvetovima i semenom. Može narasti i do dva metra visine, a najčešće raste na zapuštenim terenima, uz puteve, nasipe, rečne obale i kamenjare. Uprkos tome što deluje skromno, veoma je otporan i lako se prilagođava različitim uslovima.
Njegovo poreklo vodi iz Severne i Centralne Amerike, odakle je u Evropu stigao još u 17. veku kao ukrasna biljka. Vremenom se proširio gotovo po celom kontinentu, pa se danas može pronaći i u Srbiji, gde raste samoniklo ali i kao gajena biljka u vrtovima i baštama. Upravo ta kombinacija lepote, otpornosti i lekovitih svojstava učinila je noćurak biljkom koja i dalje intrigira stručnjake širom sveta.
