16 °C Belgrade, RS
23 maja, 2022

BIOSENS, SIMBOL ČETVRTE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE: Evropski centar digitalne poljoprivrede u Novom Sadu zaposliće 300 stručnjaka!

Najmodernija naučna  istraživanja biće rađena u kampusu u Novom Sadu, na parceli  od oko 1.400 kvadratnih metara, gde niče zgrada od skoro 7.000 kvadrata. Tu će biti smešten Institut “BioSens”, koji je označen kao Evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivedi.

Crnojević: Danas smo rangirani u prvih pet institucija u Evropi

– Značaj Biosens instituta je u tome što je prepoznat od strane široke međunarodne zajednice kao centar izvrsnosti koji gleda u budućnost i spaja informacione tehnologije i bio sisteme, što su dva stuba za buduće inovacije i nauku, a od čega će zavisiti globalna ekonomija. Institut je krenuo sa tom idejom na vreme, pre 10 godina, i zato smo danas rangirani u prvih pet institucija u Evropi – rekao je Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens za portal NS Uživo.

photo: gradnja.rs

Na mestu gde su radovi, nići će zgrada koja će biti jedinstvena u zemlji, jer će zahvaljujući apsorberima i seizmičkim izolatorima omogućiti korišćenje osetljive opreme neophodne za razvoj nano elektronike. Drugim rečima, deo ove zgrade biće otporan na vibracije.

Samo tri centra u Evropi pored našeg će imati takvu opremu

– Planirano je da se radovi završe do kraja ove godine. Nadamo se i radimo sa idejom da se to završi i ranije. Međutim, jako je kompleksan objekat sa puno istraživačke opreme, puno inovativnih rešenja. Sve to će biti novo u Srbiji i u jednom istraživačkom centur, možda samo tri četiri centra u Evropi pored našeg će imati takvu opremu – navodi Crnojević.

Kompletna zgrada Instituta “Biosens” finansira se preko projekta “Antares”, vrednog 28 miliona evra, a sami građevinski radovi na ovoj zgradi koštaju više od sedam miliona evra, koji se finansiraju iz kredita Evropske investicione banke (EIB). Po završetku izgradnje objekta Instituta “Biosens” ovaj višestruko nagrađivani naučno-razvojni institut više neće biti podstanar u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, a zaposleni će dobiti daleko kvalitetnije uslove za rad i dalji napredak.

– Ono što će doneti novo na prvom mestu su vrhunska istraživanja koja treba da podrže razvoj industrije u budućnosti, ali i zaposlenje 200 do 300 mladih ljudi. Takođe služiće kao inkubator i ekcelerator za nove firme i starapa koji treba da izađu iz instituta – objašnjava nam direktor Instituta.

Digitalna transformacija poljoprivrede

Prema njegovim rečima, Institut je spoj informacijalne tehnologije i biosistema.

-Mi pokrivamo sve to, ali s obzirom da smo u Novom Sadu nekako se kao logično rešenje nametnula poljoprivreda i tako nas ljudi prepoznaju, kao digitalna transformacija poljoprivrede koja će podržavati poljoprivredu u budućnosti. Dakle, da gledamo u napred i imamo rešenja za ono što će biti aktuelno za pet do deset godina. Međutim, ne ograničavamo se samo na to i jako puno radimo na zaštiti životne sredine i imamo čitav niz rešenja za to. Takođe, i neke stvari koje se tiču biomedicine, ali to nam nije primarni fokus – ističe Crnojević.

Na pitanje šta tačno znači “digitalna poljoprivreda” i u čemu je njen značaj Crnojević kaže:

-Poljoprivreda prolazi kroz proces digitalne transformacije gde mobilni telefon postaje alat. Da plastično objasnim – sada više nije ralo i motika, nego na mobilnom telefonu imate kontakt direktno sa agronomom, imate sliku iz satelita, imate najnoviji izveštaj, imate veštačku inteligenciju koja vam kaže koliko treba da zalivate i koje đubrivo da bacite i koje seme da odaberete. Što bi se reklo “nebo je granica”. Sve ovo služi ne samo da se olakša poljoprivrednicima rad, već je ovo jedini način za funkcionisanje. To vam je kao oružje, ako ga vi ne upotrebite upotrebiće ga drugi. Kao što je traktor u prošlosti zamenio konja, mi smo sada u tom momentu kada se digitalna transformacija menja koncept poljoprivrede u potpunosti.

Photo: gradnja.rs

Bavimo se ekoligijom na osnovu informacija

Takođe, ovaj Institut se bavi ekologijom, rade na podizanju svesti o njenoj važnosti, a direktor Crnojević objašnjava da nije poenta takmičiti se ko je veći ekolog, već baratati pravim informacijama na osnovu kredibilnih merenja, što ovaj Institut i radi.

-Ekologija je naša oblast delovanja od samog osnivanja, ali i naša pasija i smatramo da je jako važno za društvo uopšte. Nudimo čitav niz rešenja da se prati stanje ekosistema i da građani aktivno učestvuju u tome i da mogu da doprinesu podizanju svesti i na ukazivanju problema. Da građani mogu da ukažu na divlje deponije i neke stvari koje smatraju da nisu dobre. U tom smislu Institut Biosense vodi za Evropsku komisiju jedan veliki sistem koji se zove EkoSense gde imamo stotine i desetine ekosistema iz Evrope i sveta gde se iz Novog Sada prati stanje tih sistema i satelita preko različitih osmatranja. Mislimo da je to budućnost, podizanje svesti o bilo čemu. Nijedan čovek ne želi da živi u lošem ekosistemu. Nije poenta takmičiti se ko je veći ekolog, nego je suština baratati pravim informacijama koje možemo dobiti samo na osnovu kredibilnih merenja i posmatranja, a to je ono što mi radimo – zaključuje on.

Vučević: Ovde će raditi najbolji mladi naučnici, uslov napretka

Podsetimo, o značaju Biosens instituta i novoj zgradi koju će dobiti govorio je i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

-Siguran sam da će ‘Biosens’ posle dosta vremena biti svoj na svome, da će imati najbolje uslove za rad i da će najbolji mladi naučnici raditi ovde i učiniti sve da imamo bolje prinose u oblasti poljoprivrede i unaprediti zaštitu životne sredine, što je uslov napretka bilo koje države – rekao je Vučević ranije.

Foto: nsuzivo, Pavle Pejić

Takođe, premijerka Srbije Ana Brnabić postavila je nedavno na društvene mreže snimak na kome je prikazano kako napreduju radovi na izgradnji Biosens Instituta uz reči:

-Svakim danom Srbija jača – gradimo nove puteve, pruge, naučno-tehnološke parkove i centre izvrsnosti, kao što je BioSens. Upravo na putu za Dimitrovgrad gde počinjemo izgradnju još jedne gasne interkonekcije sa Bugarskom – objavila je Brnabićeva na Tviteru.

 

Related articles

PLODNOST IMA NOVOG NEPRIJATELJA: Zagađen vazduh uzrok je i čestog steriliteta na Balkanu

Zagađenje vazduha jedan je od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta kako žena tako i muškaraca širom Zapadnog Balkana. Ovim su posebno pogođene žene koje žive u zagađenim oblastima, jer zbog lošeg kvaliteta vazduha mogu imati manje zdravih jajnih ćelija, a usled toga i nižu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspešna. Dugotrajno izlaganje zagađenom […]

FARMERI SE LETI SUOČAVAJU S VELIKOM PROBLEMOM: Evo načina da se spreči pad mlečnosti krava!

Jedan od najvećih problema u mlečnom govedarstvu u vrelim letnjim danima kada temperatura vazduha prelazi 30 C je pad mlečnosti i farmeri treba da znaju da su ova pojava i smanjen apetit krava rezultat visokih temperatura, a ne bolesti, piše PSSS. Biološka adaptacija krava na visoke ambijentalne temperature podrazumeva smanjenu proizvodnju mleka i porast temperature […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.