Zabrinjavajuća praksa evropskih institucija
Na nedavnoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta održana je oštra rasprava o načinu na koji Evropska komisija donosi odluke o odobravanju genetski modifikovane hrane (GMO) za ljude i životinje. Biljana Borzan, stalna izvestiteljka za bezbednost hrane, otvoreno je kritikovala Komisiju zbog toga što često donosi odluke uprkos jasnoj suprotnosti većine država članica i volji građana.
„Evropska komisija sve češće daje zeleno svetlo GMO proizvodima bez potrebnog konsenzusa, pozivajući se na netransparentne procedure koje ne odražavaju demokratsku volju naroda,” upozorila je Borzanova. Ona je podsetila da je neophodno da sami štitimo svoje standarde, posebno u pregovorima i trgovinskim odnosima sa velikim proizvođačima GMO hrane poput SAD i Brazila.
Demokratski deficit u donošenju odluka o GMO hrani
ćBorzanova je navela da je u gotovo pedesetak slučajeva Evropski parlament podneo zvanične prigovore protiv uvođenja GMO u prehrambeni lanac, ali da ih Komisija konstantno ignoriše. „Ako volja direktno izabranih predstavnika građana nema težinu, to ozbiljno potkopava demokratiju u EU,” upozorila je ona.
Ona je posebno naglasila da nije reč o ideološkoj borbi, već o poštovanju naučnih činjenica i demokratskih principa, kao i o održivom evropskom putu. „Ne može se istovremeno tvrditi da se podržava održiva poljoprivreda i istovremeno otvaraju vrata GMO soji i kukuruzu bez ozbiljnih procena rizika,” zaključila je Borzanova.
Građani protiv GMO: stavovi iz Hrvatske kao primer
Kao dodatni argument, predstavila je istraživanje sprovedeno u Hrvatskoj koje je pokazalo da svega 4,4 odsto građana veruje da je GMO hrana sigurna i korisna. To jasno pokazuje da je većina stanovništva skeptična prema ovoj tehnologiji.
„Zdravlje ljudi i bezbednost hrane moraju biti na prvom mestu. Ako dozvolimo industriji da dominira, dugoročno ćemo izgubiti poverenje građana u ceo prehrambeni sistem,” upozorila je ona.
Uticaj na domaće poljoprivrednike i evropske propise
Borzanova je istakla da zemlje u našem regionu imaju bogatu tradiciju prirodnog uzgoja hrane i autohtonih proizvoda, te da bi masovno uvođenje GMO hrane moglo narušiti konkurentnost domaćih proizvođača. Koristi od GMO bi, po njenim rečima, pre svega imali veliki multinacionalni lanci koji kontrolišu tržište.
Za primer otpora GMO politikama, navela je Švajcarsku, koja je produžila zabranu genetski modifikovane hrane do 2027. godine. S druge strane, u zemljama kao što su Španija i Portugalija, gde su zakoni blaži, već se beleže problemi poput razvoja otpornosti insekata na GMO kukuruz, što može dovesti do povećane upotrebe pesticida i narušavanja ekosistema.
Borzanova je zaključila: „Moramo ostati oaza zemalja s najkvalitetnijom i najzdravijom hranom u Evropi.”
Pregled zakonskih regulativa i zabrana
Evropska unija je još 1990. godine usvojila direktivu koja ograničava upotrebu GMO uglavnom na laboratorijske i industrijske svrhe, dok je 2001. doneta direktiva o selektivnom puštanju GMO hrane na tržište. Ova hrana je, prema evropskim propisima, uglavnom namenjena za životinje i mora biti jasno deklarisana.
U 2015. godini Evropski parlament je doneo zakon koji omogućava državama članicama da same odlučuju o gajenju GMO useva. Trenutno, jedini dozvoljeni genetski modifikovani usevi u EU su različiti tipovi kukuruza, pretežno u Španiji. S druge strane, zemlje poput Mađarske, Bugarske, Francuske, Austrije, Nemačke, Grčke i Luksemburga potpuno zabranjuju gajenje GMO biljaka.
Srbija i GMO: striktna zabrana
U Srbiji je od 2009. na snazi strogi zakon o genetski modifikovanim organizmima koji zabranjuje njihovu proizvodnju i plasman na tržište, uključujući i proizvode od GMO. Ovaj zakon je stroži od evropskih propisa, što je razlog neslaganja sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Da bi Srbija pristupila STO, neophodne su izmene zakona koje bi uklonile opštu zabranu trgovine GMO proizvodima. Međutim, većina građana može biti spokojna jer se na tržištu i dalje može naći hrana od poznatih proizvođača, kao i veliki broj organskih proizvoda zahvaljujući malim domaćim proizvođačima.
Važno je naglasiti da je pravo potrošača da zna šta konzumira i da li je hrana bezbedna, poručuje Borzanova. Njena borba za transparentnost i očuvanje zdravlja građana ostaje jedan od ključnih frontova u današnjoj evropskoj politici hrane.
