U poslednje vreme, tehnologija je postigla značajan napredak, a istraživanja u oblasti neurotehnologije pomeraju granice mogućeg. Jedan od najnovijih projekata koji izaziva veliku pažnju dolazi od kompanije Meta, koja razvija sistem sposoban da dekodira misli u realnom vremenu. Ovaj inovativni projekat, vredan dva miliona dolara, koristi napredne neurotehnologije kako bi pretvorio moždane signale u tekst – nešto što je do nedavno delovalo kao naučna fantastika.
NAPREDNA TEHNOLOGIJA: MAGNETNA KAPA ZA ČITANJE MISLI
Osnova ovog revolucionarnog sistema je magnetna kapa koja meri magnetoencefalografske signale (MEG) – vrlo slaba magnetna polja koja nastaju zbog električne aktivnosti u mozgu. Ovi signali sadrže dragocene informacije o neuronskoj aktivnosti i vremenskoj sekvenci, što omogućava precizno dekodiranje misli, kako objašnjava prof. dr Anabel Ternes, stručnjakinja za digitalnu transformaciju. Ovaj proces obuhvata duboke neuronske mreže, koje oponašaju ljudski mozak, učestvuju u prepoznavanju obrazaca i omogućavaju donošenje predviđanja.
Iako se neuronske mreže već koriste za prepoznavanje govora i analizu slika, primena ove tehnologije u dekodiranju misli predstavlja pravi tehnološki iskorak. Ipak, mnogi se pitaju: da li će ovakav napredak otvoriti vrata etičkih dilema i potencijalnih zloupotreba?
REZULTATI TESTOVA: MAŠINA ČITA MISLI SA 90% PRECIZNOSTI
Testiranja sistema pokazala su izuzetne rezultate. Prema informacijama iz studije, sistem je uspeo da dekodira misli sa tačnošću do 90 procenata, dok je prosečno vreme odziva bilo manje od jedne sekunde. Ovaj napredak ima potencijal da donese ogromne koristi, naročito za osobe sa jezičkim ili motoričkim oštećenjima, jer bi im omogućio lakšu komunikaciju.
Žan-Remi King, istraživač u Meti, izjavio je: “U 80 odsto slučajeva, naš sistem može tačno da odredi koje slovo osoba zamišlja”, dodajući da je visoka preciznost postignuta analizom karakterističnih obrazaca u mozgu tokom formiranja misli o određenim slovima.
NEINVAZIVNA TEHNOLOGIJA: BUDUĆNOST INTERFEJSA MOZAK-RAČUNAR
Budućnost ove tehnologije leži u neinvazivnim metodama, koje ne zahtevaju implantaciju elektroda u mozak. U početku, Meta je planirala razvoj interfejsa mozak-računar (BCI), ali se povukla iz ovog plana zbog serioznih etičkih problema i nepouzdanosti tehnologije. S obzirom na to, kompanija se okrenula neinvazivnim metodama, što ne samo da osigurava viši nivo bezbednosti, već i veće prihvatanje ove tehnologije među potrošačima.
“Ovo je važan pomak jer pruža pristup tehnologiji široj javnosti, bez potrebe za hirurškim zahvatima”, rekao je jedan od stručnjaka.
POTENCIJAL I OPASNOSTI: ŠTA DONOSI BUDUĆNOST?
Budućnost ove tehnologije donosi i brojne prednosti i opasnosti. S jedne strane, osobe sa fizičkim oštećenjima mogli bi da koriste misli za komunikaciju, što bi značajno poboljšalo kvalitet njihovog života. Takođe, interfejsi mozak-računar mogli bi da pomognu u lečenju neuroloških bolesti kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest, te pružili nove mogućnosti za personalizovane terapije.
Međutim, razvoj ovakvih sistema postavlja ozbiljna pitanja o privatnosti i bezbednosti podataka. Ako tehnologija nastavi da se razvija, moglo bi doći do situacija u kojima mašine ne samo da čitaju misli, već mogu i da utiču na njih, što otvara etičke dileme i mogućnost manipulacija.
Ukoliko ove tehnologije postanu široko dostupne, postoji rizik da bi mogle biti ograničene samo na bogate i tehnološki razvijene zemlje, što bi moglo povećati društvene nejednakosti.
“Ključno pitanje nije samo kako ćemo koristiti ovu tehnologiju, već kako ćemo postaviti etičke granice kako bi ona ostala u službi čovečanstva, a ne protiv njega”, zaključuje profesorka Ternes, podsećajući nas da smo tek na početku razumevanja naših mozgova i njihove interakcije sa tehnologijom.
Budućnost tehnologije koja čita misli sigurno nosi obećanje revolucije u komunikaciji, ali i novih izazova u interakciji između čoveka i mašine.
