Uprkos brojnim pregovorima, jedna od najpoznatijih svetskih onlajn platformi za rezervaciju smeštaja i dalje nije registrovana u Srbiji, čime izbegava obaveze prema domaćim zakonima
Jedna od najpoznatijih digitalnih platformi za rezervaciju turističkog smeštaja – „Buking“ i dalje funkcioniše izvan okvira srpskih zakona, iako se više puta razgovaralo o uspostavljanju kontrole i transparentnijeg poslovanja. Zbog činjenice da ova kompanija nije formalno registrovana u Srbiji, ona ne podleže obavezi poštovanja domaćih propisa, a time indirektno doprinosi razvoju sive ekonomije u sektoru turizma.
Oglašavanje mimo sistema
Jelena Mićić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) naglašava da platforma poput „Bukinga“ ne mora sama da učestvuje u sivoj zoni, ali omogućava oglašavanje neregistrovanim stanodavcima, što praktično znači da mnogi izdaju smeštaj bez ikakvog nadzora i obaveze plaćanja poreza. „Oni koji nisu prijavljeni u ‘e-turisti’, a oglašavaju se putem ‘Bukinga’, praktično funkcionišu izvan sistema i time ruše osnovna pravila tržišne konkurencije,“ kaže Mićić.
Iako je turistička inspekcija vodila više sastanaka sa predstavnicima „Bukinga“, konkretni rezultati izostaju. Ministarstvo turizma predložilo je da se svaki oglašivač ubuduće registruje putem broja iz sistema „e-turista“, ali iz kompanije su odgovorili da takvo rešenje „nije prihvatljivo“. Srbija sada, kako saznajemo, razmatra i mogućnost da rešenje potraži u okviru saradnje sa Evropskom unijom, s obzirom na to da su slične probleme već imali Hrvatska, Austrija i druge zemlje.
Model poslovanja koji zaobilazi sistem
Trenutni model koji primenjuje „Buking“ omogućava direktno plaćanje od strane gosta ka stanodavcu, dok sama platforma uzima svoju proviziju. Međutim, najveći broj oglašivača ne prijavljuje prihode, čime se izbegava plaćanje poreza, ali i turističkih taksi koje bi pripadale lokalnim samoupravama. Upravo zbog ovoga, država gubi milione evra godišnje, a legalni izdavaoci smeštaja ostaju u nepovoljnom položaju.
„Oni koji rade u skladu sa zakonom, plaćaju poreze i podležu inspekcijama, teško mogu da se nose sa cenama koje nude oni koji posluju nelegalno,“ ističe Mićić.
Turisti ni ne znaju da krše zakon
Dodatni problem je što mnogi strani turisti nisu svesni da birajući smeštaj putem „Bukinga“ potencijalno podržavaju sivu ekonomiju. „Za gosta je jedino važno da dobije pristojnu cenu i dobre uslove, ali se retko zapitaju da li je izdavač registrovan i da li država od toga ima korist,“ dodaje Mićić.
Siva ekonomija u blagom padu, ali borba traje
Iako siva ekonomija u Srbiji pokazuje znake pada, ona i dalje predstavlja značajan problem. Prema podacima NALED-a, učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi oko 21 odsto, što znači da se nekoliko milijardi evra godišnje obrne van zakonskih tokova. „Postignuti su određeni rezultati zahvaljujući radu Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, koje funkcioniše već deset godina,“ ističe Mićić. Dodaje da je u toku izrada novog nacionalnog programa za period 2026–2030. godine, koji bi trebalo da donese dodatna rešenja.
Ukoliko država ne uspostavi efikasniji nadzor i obavezu registracije za sve koji nude smeštaj preko digitalnih platformi, poštena konkurencija i prihodi od turizma ostaće ozbiljno ugroženi.
Mićić je naglasila da je nedostatak kadrova u inspekcijama dodatna prepreka u borbi protiv sive ekonomije, ali i da sve što je do sada urađeno predstavlja pozitivan signal da se stvari ipak kreću u pravom pravcu.
