Burnout, ili sindrom iscrpljenosti na poslu, sve više pogađa zaposlene u Srbiji. Iako čak dve trećine građana pati od simptoma ovog sindroma, on i dalje nije priznat kao zvanična medicinska dijagnoza u našoj zemlji.
Šta je burnout?
Burnout predstavlja fizičku, mentalnu i emocionalnu iscrpljenost koja nastaje zbog hroničnog stresa na radnom mestu. Simptomi uključuju osećaj preteranog opterećenja, gubitak motivacije, smanjenu efikasnost, ali i fizičke probleme poput glavobolja, nesanice i problema sa varenjem. Stručnjaci naglašavaju da, iako se najčešće javlja kod onih koji rade u zahtevnim zanimanjima, burnout može pogoditi svakoga ko je izložen dugotrajnom pritisku.
Psihijatar dr sci. med. Petar Vojvodić objašnjava:
“Najčešći simptomi uključuju iscrpljenost, promenu apetita, glavobolje, visok pritisak, ali i psihičke simptome poput nervoze, razdražljivosti i gubitka koncentracije. Na poslu se smanjuje efikasnost, a ljudi često počinju da izbegavaju obaveze, kasne na posao i povlače se u sebe.”
Takođe, burnout može izazvati promene u ponašanju prema porodici i prijateljima, povećavajući razdražljivost i sklonost ka ispadima u ponašanju. Kod pojedinaca se može javiti i zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci, što dodatno otežava situaciju.
Zašto burnout nije prepoznat?
Iako je broj osoba koje pate od ovog sindroma u porastu, mnogi u Srbiji dobijaju pogrešne dijagnoze povezane sa anksioznošću ili depresijom. To je posledica činjenice da burnout još uvek nema zvaničan status, što otežava precizno dijagnostikovanje i adekvatno lečenje.
Istraživanje Instituta za istraživanje tržišta Kantar Health, sprovedeno u devet zemalja, uključujući Srbiju, pokazalo je da je 66% zaposlenih u našoj zemlji iskusilo simptome izgaranja na poslu.
Uzroci i prevencija
Uzroci burnota su mnogobrojni, a najčešće uključuju dugotrajni stres, visok nivo odgovornosti, lošu ravnotežu između posla i privatnog života, kao i nedostatak kontrole nad radnim zadacima. Prevencija podrazumeva smanjenje stresa, pravilno upravljanje vremenom, postavljanje realnih ciljeva i promociju mentalnog zdravlja u radnoj sredini.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je priznala burnout kao sindrom povezan sa stresom na poslu, ali ga ne definiše kao medicinsko oboljenje. U svojoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), burnout je opisan kao rezultat hroničnog stresa koji nije adekvatno upravljan.
Primeri iz sveta
U nekim zemljama, poput Nemačke, burnout je zvanično priznat kao dijagnoza, i poslodavci su u obavezi da preduzmu mere za njegovu prevenciju. Druge zemlje takođe nude različite programe za podršku zaposlenima, kroz programe za mentalno zdravlje.
Dr Vojvodić dodaje da su zaposleni širom sveta pod velikim pritiskom zbog ekonomskih izazova, neizvesnosti na radnim mestima i brzih promena u industrijama, što dodatno doprinosi širenju ovog sindroma.
