Sukobi na Bliskom istoku prete da značajno utiču na globalnu cenu nafte, a prema mišljenju stručnjaka, cena barela bi mogla dostići čak 100 dolara. Ovaj scenario je sve izvesniji nakon što se u sukobe direktno uključio i Iran, što dodatno ugrožava svetsku ponudu energenata.
Iran u središtu sukoba
Viši analitičar energetike kompanije MST Marki, Saul Kavonik, navodi da je Iranova uloga u sukobima ključna za dalji razvoj situacije. On ocenjuje da bi eskalacija, bilo kroz napade na Iran, bilo kroz pooštravanje sankcija, mogla smanjiti globalnu proizvodnju nafte za četiri odsto, što bi izazvalo drastičan rast cena energenata na svetskom tržištu.
Prema njegovim rečima, Izrael razmatra mogućnost odmazde na iransku naftnu infrastrukturu, što bi dodatno poremetilo isporuku nafte na globalnom nivou. Ovaj scenario postaje sve realniji kako sukobi napreduju, a posledice bi mogle biti dalekosežne.
Povećanje cena na berzama
Podaci sa berzi pokazuju da je cena sirove nafte već zabeležila rast od 1,78 odsto, dostigavši 71,075 dolara po barelu, dok je cena Brent nafte porasla za 1,62 odsto na 74,752 dolara po barelu. Ovi podaci ukazuju na nestabilnost tržišta energenata, koja je direktno povezana sa dešavanjima na Bliskom istoku.
Nova faza sukoba
Bob Mekneli, predsednik konsultantske kuće Rapidian Enerdži Grup, napominje da se konflikt između Izraela, Libana i Irana sada sve više fokusira na energetiku. Prema njegovim rečima, Izrael priprema veliku odmazdu, koja će biti “nesrazmerno velika” u odnosu na napade koje je pretrpeo od Irana. Ovaj razvoj situacije mogao bi da uvede rat u novu fazu, sa ozbiljnim posledicama po cene energenata širom sveta.
