Od danas su na snazi nove cene goriva koje donose poskupljenje za vozače u Srbiji. Litar evro dizela sada košta 204 dinara, dok je cena litra benzina evropremijum BMB povećana na 187 dinara. Ove cene važiće do narednog petka, 24. januara, do 15 časova.
U poređenju sa prošlom nedeljom, dizel je poskupeo za tri dinara, dok je cena benzina viša za tri dinara po litru. Rast cena goriva posledica je fluktuacija na globalnom tržištu nafte, ali i domaćih fiskalnih politika koje utiču na finalnu cenu za potrošače.
Poređenje cena u Evropi i Srbiji
Cene goriva u Srbiji su i dalje visoke u poređenju sa zemljama regiona i Evrope. Dok vozači u Srbiji za litar dizela plaćaju 204 dinara (oko 1,74 evra), u pojedinim zemljama Evropske unije, poput Mađarske i Poljske, litar dizela košta između 1,40 i 1,60 evra. S druge strane, u zapadnoevropskim zemljama, poput Nemačke ili Holandije, cena dizela često premašuje 2 evra po litru, ali tamošnji standard omogućava lakše podnošenje ovih troškova.
Za prosečnog građanina Srbije, rast cena goriva predstavlja ozbiljan udar na budžet, s obzirom na to da su plate značajno niže od evropskog proseka. Primera radi, u Srbiji je prosečna plata oko 85.000 dinara, dok u zemljama zapadne Evrope dostiže i do 3.000 evra. Ova razlika znači da građani Srbije izdvajaju veći procenat svojih prihoda za gorivo u odnosu na građane EU.
Uticaj na svakodnevni život
Poskupljenje goriva direktno utiče na porast cena u drugim sektorima, pre svega u transportu i prehrambenoj industriji. Veći troškovi prevoza utiču na skuplju dostavu robe, što na kraju plaćaju potrošači. Građani Srbije su već navikli na izazove vezane za rast cena, ali svako novo poskupljenje goriva dodatno opterećuje kućne budžete, naročito onih koji zavise od automobila za posao ili putovanja.
Globalni uzroci, lokalne posledice
Cene nafte na svetskim berzama, geopolitički konflikti i odluke velikih proizvođača, poput zemalja OPEK-a, i dalje značajno utiču na cenu goriva u Srbiji. Međutim, dodatan problem predstavljaju visoki porezi i akcize na gorivo u Srbiji, koje čine više od polovine ukupne cene litra benzina ili dizela.
Dok pojedine evropske zemlje preduzimaju mere za subvencionisanje goriva ili smanjenje poreza, u Srbiji takve inicijative nisu česte. Građani stoga često osećaju da snose sav teret ekonomskih promena, bez adekvatne podrške države.
Ukoliko se trenutni trend poskupljenja nastavi, može se očekivati dalji rast cena u drugim sektorima, što će dodatno otežati životni standard u zemlji.
