Statistika pokazuje dramatičan rast
Najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je meso u Hrvatskoj postalo znatno skuplje, a trend rasta cene ozbiljno pogađa potrošače. U periodu od jula 2024. do jula 2025. godine, ukupne potrošačke cene mesa porasle su za 8,4 odsto, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine, kada je stopa rasta bila 4,3 odsto. Ovi podaci ukazuju da je meso sve teže dostupno prosečnim građanima, posebno porodicama koje svakodnevno zavise od ove namirnice.
Najveći skok beleži se kod govedine i teletine, čije su cene porasle za čak 22,4 odsto. To je šest puta više u odnosu na rast zabeležen godinu dana ranije i čini da su ovi proizvodi sve manje prisutni na trpezama građana. Kupci često navode da su primorani da smanjuju količine ili da ih potpuno izostavljaju iz svakodnevne ishrane.
Razlike među vrstama mesa
Nisu pošteđene ni druge vrste mesa. Jagnjetina i kozletina poskupeli su za 11 odsto, što ih takođe čini sve ređim izborom potrošača, dok su svinjetina i meso živine zabeležili nešto blaži rast cena – svinjetina svega 1 odsto, a živinsko meso 5,5 odsto. Ipak, i ta povećanja dodatno pritiskaju kućne budžete, posebno u kombinaciji sa opštim rastom troškova života.
Trgovci i ekonomisti objašnjavaju da su na rast cena uticali povećani troškovi stočne hrane, energenata i transporta, ali i manja ponuda na tržištu usled globalnih poremećaja. Dok jedni očekuju da bi se situacija mogla stabilizovati krajem godine, drugi upozoravaju da bi nastavak rasta mogao meso pretvoriti u luksuz dostupniji samo imućnijima.
Tragedija svakodnevnog života
Za mnoge porodice meso je bilo osnovna namirnica, a sada se sve češće traže alternative poput mahunarki i ribe. Stručnjaci ističu da promena ishrane može biti zdrava, ali i naglašavaju da nagli prelazak nije izbor, već prisila uslovljena ekonomijom. „Građani ne odustaju od mesa jer žele, već zato što ne mogu da ga priušte u istim količinama kao ranije“, navodi se u jednom od komentara ekonomskih analitičara.
Sve je jasnije da poskupljenja ne utiču samo na potrošačke navike, već i na društveni standard u celini. Meso je vekovima smatrano jednim od najvažnijih izvora proteina i energije za čoveka, a njegova cena danas postaje simbol ekonomske nejednakosti.
Ova situacija predstavlja pravu tragediju za društvo, jer hrana koja je osnovna potreba postaje sve nedostupnija, a time i granica između bogatih i siromašnih sve vidljivija.
