Dok se voće i dalje prodaje po paprenim cenama, povrće je nešto pristupačnije – ali samo na prvi pogled. Poljoprivrednici upozoravaju da će bez kiše i ono uskoro poskupeti.
Na Futoškoj pijaci u Novom Sadu, jednoj od najprometnijih u Srbiji, povrće deluje dostupno, ali kada se pogleda šira slika – stanje je daleko od ružičastog. Iako su tezge pune domaćeg proizvoda, iza toga se kriju sve veći troškovi proizvodnje, problemi s vremenskim uslovima i neizvesnost koja pritiska i proizvođače i potrošače.
Visoke cene i dalje bez značajnog pada
Za razliku od voća koje je ove godine postalo luksuz zbog prolećnog mraza i lošeg prinosa, povrće za sada drži “prihvatljiviju” cenu, ali se to vrlo brzo može promeniti. Iako kupci ne prigovaraju – uglavnom svesni posledica klimatskih promena – poljoprivrednici tvrde da bi izostanak kiše mogao da dovede do novog talasa poskupljenja.
“Prošlogodišnja suša nas je naučila koliko su klimatski faktori ključni”, kaže dr Đorđe Vojnović, docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. “Ova godina je krenula bolje, ali ako uskoro ne padne dovoljno kiše, očekuje nas ozbiljan problem i za povrće na otvorenom polju, bez obzira na sisteme za navodnjavanje.”
Najskuplje povrće i dalje ostaje boranija i grašak
Na tezgama se ističu cene koje izazivaju uzdah: boranija po 400–500 dinara, spanać i do 350 dinara za kilogram, grašak po 300 dinara, dok se mlada šargarepa nudi po 150 dinara za vezu ili 250 dinara za kilogram.
Krompir je trenutno među povoljnijim namirnicama, sa cenom od 100 dinara po kilogramu – isto koliko i crni luk. Paradajz i paprika su skuplji: od 180 do 250 dinara za paradajz, dok se paprika babura prodaje između 200 i 250 dinara, ali u nekim supermarketima cena ide i do 300 dinara.
Troškovi proizvodnje obaraju proizvođače
Vojnović napominje da proizvodnja povrća spada u najskuplje grane poljoprivrede. “Za hektar krompira potrebno je uložiti između 6.000 i 8.000 evra, bez uračunatih dodatnih troškova – goriva, radne snage, navodnjavanja. To su ogromne sume koje ne garantuju siguran prinos ako priroda ne sarađuje.”
Pored toga, povrće koje trenutno dolazi na pijace uglavnom potiče iz domaćih plastenika, što donekle drži cene pod kontrolom. No, kako napreduje sezona i povrće pređe na otvoreno polje, troškovi rastu, a sa njima i cene.
Kupci i dalje veruju pijacama
Prodavci na pijacama kažu da su zadovoljni prometom, jer kvalitet domaće robe i dalje privlači kupce, i malo toga ostane za sledeći dan. Kupci pak svesni su da moraju platiti više, ali većina njih radije kupuje povrće s pijace nego iz marketa.
“Znam da je skuplje, ali znam i šta kupujem“, kaže gospođa Milena iz Novog Sada dok bira domaći paradajz. “Radije dam 250 dinara ovde nego 200 u marketu za nešto što nema ni ukus ni miris.”
Može li se i dalje jesti za 500 dinara?
Prema rečima dr Vojnovića, i pored poskupljenja, uz pažljiv izbor i dalje je moguće za 500 dinara kupiti dovoljno povrća za ručak četvoročlane porodice. „Salata, krompir, tikvice, malo luka – uz dobru organizaciju, to je i dalje realno“, kaže on.
Ali dodaje: “To važi danas. Ako kiše izostanu, sve će se promeniti za nedelju, dve. Poljoprivreda više ne trpi prognoze bez sistema podrške i planiranja.”
Dok čekamo kišu, i proizvođači i kupci su na ivici živaca. Cene zavise od prirode, a priroda je sve nepredvidivija. Ako nema vode, nema ni hrane. Ako ima vode – možda ćemo imati još malo vremena pre novog udara po džepu.
