Domaća proizvodnja pod pritiskom dok potrošači plaćaju sve više za kilogram mesa
U svetlu drastičnog skoka cena svinjetine na domaćem tržištu, sve više potrošača sa zebnjom gleda u rafove mesara i supermarketa. Poseta ovim prodajnim mestima postala je ozbiljan udar na kućni budžet, dok proizvođači i stručnjaci upozoravaju na duboko ukorenjene probleme u srpskom stočarstvu.
Zabrana uvoza – prekretnica ili kasni potez?
Gostujući u emisiji Kurir televizije, poljoprivrednik Boro Šuljmanac istakao je da je aktuelna cena tovljenika između 220 i 230 dinara po kilogramu, uz dodatak PDV-a. Prema njegovim rečima, glavni uzrok ovog rasta jeste zabrana uvoza svinjskog mesa, koju je nedavno uvelo Ministarstvo poljoprivrede.
– „Godinama smo svedočili zloupotrebama pojedinih klanica koje su preko uvoza obarale cenu domaće svinje. Ova zabrana je prvi korak ka ozdravljenju domaće proizvodnje,“ rekao je Šuljmanac i dodao da bi realna tržišna cena trebalo da iznosi najmanje 240 dinara plus PDV.
Uništeno stočarstvo kao rezultat decenijske nebrige
Dok trenutni rast cena izaziva revolt potrošača, proizvođači ukazuju na posledice višegodišnje nebrige i stihijskog uvoza. Kako kaže Šuljmanac:
„Uvoz je deset godina rušio domaću cenu i uništio motivaciju za proizvodnju. Sada imamo problem – nema dovoljno svinja!.“
On dodaje da klanice koje sada kukaju zbog manjka domaćeg mesa moraju da shvate važnost dugoročne podrške proizvođačima: „Ako želite stabilno snabdevanje, morate da osigurate stabilne cene tokom više godina. Ljudi neće ulagati u stočarstvo ako nema sigurnosti.“
Hormoni u mesu – tihi neprijatelj potrošača
Pored ekonomskih aspekata, javnost je sve više zabrinuta i zbog kvaliteta mesa koje se nalazi u prodaji. Uvozno meso, koje se godinama nalazilo na rafovima supermarketa, često potiče iz industrijske proizvodnje u kojoj se svinje hrane velikim količinama hormona kako bi se ubrzao njihov rast.
– „Malo ko zna da mnogi potrošači zapravo jedu meso sa izuzetno visokim sadržajem hormona. To su posledice industrijskog tova koji nije pod istom regulativom kao kod nas,“ upozorava jedan veterinarski stručnjak koji je želeo da ostane anoniman.
Ovakva praksa može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito kod dugoročne konzumacije, jer hormoni mogu narušiti hormonski balans, povećati rizik od bolesti i oslabiti imunitet.
Povratak domaćem kvalitetu – šansa za Srbiju
Stručnjaci se slažu da budućnost stočarstva u Srbiji zavisi od kontinuiteta podrške, ne samo kroz zabrane uvoza, već i kroz sistemske subvencije, obrazovanje proizvođača i modernizaciju farmi.
– „Srbija ima sve što je potrebno da bude lider u regionu po proizvodnji mesa. Ali moramo prestati da budemo tržište za tuđe viškove. Domaći proizvođači žele da rade, ali im treba sigurnost,“ poručuje Šuljmanac.
„Poljoprivreda nije brza industrija – ona traži vreme, stabilnost i poverenje. Ako ih obezbedimo, meso u Srbiji neće biti luksuz nego svakodnevica,“ zaključuje on.
Uz rast cena i nestabilno tržište, jasno je da se Srbija nalazi na prekretnici. Pitanje je – hoćemo li graditi sopstvenu proizvodnju ili nastaviti da zavisimo od uvoza, bez kontrole i standarda.
