Cene žive stoke na srpskim pijacama i u klanicama nastavljaju da se kreću u različitim smerovima. Najnoviji podaci pokazuju da su prasad u pojedinim krajevima poskupela, dok su telad i tovna junad na nekim tržištima zabeležili pad. Razlike nisu prisutne samo između vrsta stoke, već i između pojedinačnih regiona. Poljoprivrednicima zato trenutna cena često zavisi od mesta prodaje, kategorije grla i telesne mase.
U Podrinju je zabeležen rast otkupnih cena prasadi težine od 16 do 25 kilograma, kao i tovnih svinja od 80 do 120 kilograma. Prasad su se najčešće otkupljivala po 400 dinara za kilogram žive vage, dok je kod tovnih svinja dominantna cena iznosila 220 dinara. Ponuda je ocenjena kao dobra, što pokazuje da rast cene nije bio posledica potpunog manjka grla na tržištu.
Promene su zabeležene i na stočnim pijacama. U Kraljevu je prasad od 16 do 25 kilograma poskupela, pa je dominantna prodajna cena dostigla 310 dinara po kilogramu. Istovremeno, u Vranju je ista kategorija pojeftinila na 320 dinara po kilogramu, što potvrđuje da jedinstvena cena za celu Srbiju ne postoji. Za proizvođače je zbog toga važno pratiti lokalno tržište, posebno kada se odlučuje trenutak prodaje.
Telad i tovna junad pod pritiskom nižih cena
Za razliku od prasadi, deo tržišta goveda zabeležio je pad. Prema podacima sa područja Šapca, niže su bile otkupne cene teladi simentalske rase do 160 kilograma, kao i tovne junadi teže od 480 kilograma. Kod teladi je dominantna cena iznosila 710 dinara po kilogramu, dok se tovna junad najčešće plaćala 415 dinara. Ponuda je bila dobra, dok je broj otkupljenih grla ocenjen kao prosečan.
Situacija je drugačija u Južnobačkom regionu, gde nije bilo promena u odnosu na prethodni period. Tovna junad teža od 480 kilograma zadržala su dominantnu otkupnu cenu od 460 dinara po kilogramu. Telad simentalske rase do 160 kilograma dostizala su 900 dinara po kilogramu, dok su se tovni bikovi teži od 500 kilograma plaćali 450 dinara. Ove razlike pokazuju koliko lokalna ponuda i potražnja utiču na formiranje cene.
U Raškom regionu kod krava simentalske rase namenjenih klanju dominantna cena iznosila je 260 dinara po kilogramu. Za stočare je takvo kretanje posebno važno jer se razlika između otkupne i prodajne cene direktno odražava na ekonomsku računicu proizvodnje. Troškovi hrane, veterinarske zaštite i držanja grla ostaju ključni deo ukupnih rashoda. Zbog toga promena od nekoliko desetina dinara po kilogramu može značajno promeniti rezultat prodaje većeg broja grla.
Jagnjad skuplja, koze jeftinije
Na tržištu ovaca takođe je zabeleženo poskupljenje. Na stočnoj pijaci u Smederevu jagnjad su se prodavala po dominantnoj ceni od 520 dinara po kilogramu, dok su ovce dostizale 320 dinara. Više otkupne cene jagnjadi registrovane su i u klanicama na području Podrinja. Tamo se otkup najčešće obavljao po 480 dinara za kilogram.
Takva razlika između pojedinih mesta pokazuje da proizvođači ne mogu računati na jednu referentnu cenu za celo tržište. Na cenu utiču težina grla, kvalitet, trenutna potražnja i broj ponuđenih životinja. Kod jagnjadi dodatnu ulogu mogu imati sezonska potražnja i potrebe trgovine i ugostiteljstva. Kada je ponuda ograničenija, otkupna cena može brže reagovati na promenu potražnje.
Za razliku od jagnjadi, koze su u Vranju pojeftinile. Njihova prodajna cena pala je na 230 dinara po kilogramu, prema podacima sa pijace žive stoke. Time se još jednom potvrđuje da se kretanja različitih kategorija ne mogu posmatrati kao jedinstven trend. Dok jedna vrsta ili kategorija beleži rast, druga istovremeno može biti pod pritiskom slabije potražnje.
Cena po kilogramu nije jedini trošak za stočare
Promene cena žive vage posebno su važne u periodu kada proizvođači procenjuju da li je isplativije prodati grlo odmah ili nastaviti tov. Viša cena na pijaci ne znači automatski veću zaradu, jer u računicu ulaze hrana, rad, veterinarski troškovi, prevoz i vreme potrebno da životinja dostigne odgovarajuću težinu. Kod tovnih kategorija svaki dodatni dan može povećati rashode. Zato odluka o prodaji zavisi od odnosa između očekivane cene i troškova držanja.
Podaci sa različitih tržišta pokazuju da je regionalna razlika u cenama sve važnija za proizvođače. Prasad od 16 do 25 kilograma u jednom gradu mogu imati potpuno drugačiju dominantnu cenu nego u drugom, dok se sličan obrazac vidi i kod goveda i ovaca. Takva situacija povećava značaj praćenja lokalne ponude pre nego što se stoka ponudi kupcima. Posebno kod većih proizvođača, razlika u ceni po kilogramu može predstavljati značajan iznos na ukupnoj količini.
Najnoviji podaci tako ne ukazuju na jednoobrazan trend, već na tržište koje se brzo prilagođava odnosu ponude i potražnje. Prasad trenutno imaju povoljnije kretanje u pojedinim regionima, dok telad i tovna junad beleže pritisak na cenu, a jagnjad su skuplja na više posmatranih tržišta. Za stočare će naredni period biti važan zbog procene troškova i trenutka prodaje. Razlike među regionima ostaju dovoljno velike da odluka o tome gde i kada prodati grlo može imati direktan uticaj na konačnu zaradu.
