Kupovina mesa ne bi trebalo da se zasniva samo na tome da li pakovanje izgleda uredno. Rok upotrebe, stanje ambalaže, izgled mesa i prisustvo tečnosti mogu dati korisne informacije pre nego što proizvod stavite u korpu. Nekoliko sekundi pažnje u prodavnici može sprečiti da kući donesete meso koje nije odgovarajućeg kvaliteta.
Posebno je važno imati na umu da izgled sam po sebi nije dovoljan za procenu bezbednosti. Boja mesa može se menjati zbog izloženosti kiseoniku i načina pakovanja, dok mala količina tečnosti u ambalaži ne mora automatski značiti da je proizvod pokvaren. Zato je najbolje posmatrati više znakova istovremeno i pridržavati se informacija sa deklaracije.
Deklaracija je prva provera
Pre nego što meso stavite u korpu, pogledajte oznaku „upotrebiti do“, način čuvanja i podatke o proizvođaču. Kod lako kvarljivih proizvoda ovaj datum ima posebnu važnost, jer označava period do kojeg se proizvod, pod propisanim uslovima čuvanja, smatra bezbednim za upotrebu. Meso kojem je istekao rok ne treba kupovati niti koristiti, čak i ako naizgled nema promene.
Proverite i da li su deklaracija i oznake na pakovanju čitljive. Kod upakovanog mesa trebalo bi da budu dostupne informacije o poreklu, proizvođaču i uslovima skladištenja. Ako se meso prodaje bez prethodnog pakovanja, podaci o poreklu i drugi relevantni podaci trebalo bi da budu dostupni kupcu na prodajnom mestu.
Datum nije jedina informacija koju treba proveriti. Važno je i da je meso bilo čuvano na odgovarajućoj temperaturi, jer pravilno označen rok ne može nadoknaditi nepravilno skladištenje. Ako je proizvod stajao van odgovarajućih uslova, rizik od kvarenja može biti veći čak i pre isteka navedenog datuma.
Ambalaža može otkriti problem
Pažljivo pregledajte pakovanje pre kupovine. Naduvena, pocepana ili oštećena ambalaža, kao i ona iz koje curi sadržaj, dovoljan su razlog da izaberete drugi proizvod. Posebno obratite pažnju na varove i ivice posude, jer oštećenje na tim mestima može ugroziti zaštitu proizvoda.
Određena količina tečnosti u pakovanju može biti normalna, naročito kod mesa koje je tokom skladištenja izgubilo deo prirodno prisutne vlage. Ipak, velika količina iscetka, naročito ako je neuobičajene boje ili je povezana sa drugim promenama na mesu, razlog je za dodatni oprez. Kada postoji više sličnih proizvoda, nema potrebe birati pakovanje koje već pokazuje znake oštećenja ili nepravilnosti.
Nakon kupovine važno je nastaviti sa pravilnim rukovanjem. Meso treba što pre odneti kući i smestiti u frižider, uz poštovanje temperature navedene na deklaraciji. Prekid hladnog lanca može biti jednako važan kao i ono što ste primetili dok ste birali proizvod u prodavnici.
Boja nije dovoljan dokaz svežine
Boja mesa razlikuje se u zavisnosti od vrste, načina pakovanja i izloženosti vazduhu. Piletina i ćuretina najčešće imaju svetloružičastu nijansu, svinjetina je uglavnom bledoružičasta, dok govedina može biti crvena ili tamnocrvena. Zbog toga nije moguće proglasiti meso nebezbednim samo zato što je nešto tamnije ili svetlije od drugog komada.
Kod mesa koje je bilo u ambalaži boja može privremeno izgledati drugačije zbog količine kiseonika kojoj je proizvod bio izložen. Promena nijanse sama po sebi ne mora značiti kvarenje. Međutim, izražena sivkasta ili zelenkasta boja, naročito kada je praćena neprijatnim mirisom ili lepljivom površinom, predstavlja ozbiljan znak da proizvod ne treba koristiti.
Važno je zato napraviti razliku između prirodnih promena izgleda i očiglednih znakova kvarenja. Ako se nakon otvaranja ambalaže pojavi neuobičajen ili jak neprijatan miris, ne treba pokušavati da se proizvod „spase“ termičkom obradom. U slučaju sumnje, sigurniji izbor je ne koristiti takvo meso, bez obzira na to što rok upotrebe možda još nije istekao.
Masnoća bira ukus, a ne svežinu
Kod pojedinih komada mesa pažnju privlači i raspored masnoće unutar mišićnog tkiva. Ta pojava, poznata kao mramoriranost, nema ulogu pokazatelja svežine, ali može značajno uticati na ukus, sočnost i teksturu nakon termičke obrade. Zato izbor količine masnoće treba prilagoditi jelu koje planirate da pripremite.
Kod govedine se ravnomerno raspoređene masne žilice često povezuju sa sočnijim mesom nakon pečenja. To ipak ne znači da je nemasan komad lošiji ili manje svež. Njegova prednost može biti u tome što odgovara jelima u kojima se meso duže kuva i priprema uz dodatak tečnosti.
Najbolji izbor zato zavisi od namene, a ne samo od izgleda u vitrini. Za kratku termičku obradu mogu odgovarati komadi sa nešto više intramuskularne masnoće, dok se nemasniji delovi često koriste za supe, variva, sosove i druga jela koja se pripremaju duže. Kada se sve četiri provere posmatraju zajedno, kupac dobija mnogo pouzdaniju osnovu za izbor nego kada se oslanja samo na boju mesa.
