U poslednjim mesecima, Srbija je, kao i mnoge druge zemlje širom sveta, suočena sa fenomenom takozvane čipflacije, koja se manifestuje u bržem rastu cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje alternative istih proizvoda. Prema najnovijem izveštaju NBS, koji se odnosi na inflaciju, ovaj fenomen nije specifičan samo za našu zemlju, već je primećen i globalno, u zemljama kao što su Italija, Nemačka, SAD i Francuska.
“Naša analiza je pokazala da je rast cena jeftinijih brendova za oko pet procentnih poena veći u odnosu na skuplje proizvode u periodu od 2022. do 2024. godine,” izjavio je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije. Pored ovoga, on je napomenuo da se najizraženija razlika u cenama dešava tokom najvećih inflacionih pritisaka.
RAST CENA U KATEGORIJI HRANE I PIĆA
Fenomen je naročito izražen u kategorijama mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina, dok su cene kafe i bezalkoholnih pića bile pod uticajem globalnog rasta cena sirovina poput kafe i kakaoa. Dok su u mlečnim proizvodima najjeftiniji brendovi zabeležili najveći rast cena u 2022. godini, u kategoriji konditorskih proizvoda, cena skupljih brendova rasti brže nego cena jeftinijih proizvoda.
“Jeftiniji proizvodi doživljavaju brži rast cena jer potrošači, suočeni sa inflacijom, prelaze na jeftinije varijante, što stvara dodatne pritiske na cene,” objašnjava Jović.
Na globalnom nivou, inflacija je dostigla najviši nivo u poslednjih 30 godina, što je dodatno opteretilo kupovnu moć, naročito domaćinstava sa nižim prihodima.
Analize ukazuju na to da fenomen čipflacije ne pogađa samo domaćinstva sa nižim prihodima, već i one sa višim, koji su zbog ekonomske nesigurnosti počeli da se okrenu jeftinijim proizvodima. “Za mnoge potrošače, jeftiniji proizvodi sada više nisu toliko povoljni kao pre, što stvara dodatnu finansijsku napetost,” dodaju stručnjaci.
POTREBNE PODRŠKE I MERE ZA POMIRENJE SITUACIJE
Kako bi se ublažili negativni efekti inflacije, stručnjaci smatraju da je neophodno da se preduzmu mere za povećanje konkurentnosti tržišta i pomoć potrošačima, posebno u sektorima kao što su hrana i gorivo. Potrebna su strateška ulaganja i podrška u formi subvencija ili poreskih olakšica koje bi mogle da pomognu smanjenju pritiska na tržište.
