Ogromna potražnja za kućnom i profesionalnom pomoći
U Srbiji je sve teže naći pouzdanu i dostupnu čistačicu, a cene njihovih usluga beleže stalni rast, dostižući i do 1.400 dinara po satu. Dok je nekada ovaj posao bio podcenjen i slabije plaćen, danas su čistačice traženije čak i od programera, koji su deceniju unazad važili za najtraženiji kadar u zemlji.
„Pokušavam već tri nedelje da pronađem nekog ko bi dolazio redovno da očisti stan, ali svi termini su popunjeni. Ljudi bukvalno čekaju kao kod zubara. I to da platite – dobro“, kaže Milica, zaposlena iz Beograda.
Statistika govori u korist čistača
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz maja jasno pokazuju da se potreba za čistačicama u privatnim i poslovnim prostorima povećava. Samo tokom tog meseca, oglašeno je 556 slobodnih pozicija za čistače prostorija, što je za jedno mesto više nego za programere, kojih je traženo 555 preko istog sistema.
„Zanimljivo je da se u javnosti još uvek misli da je IT daleko ispred po traženosti, ali brojke govore drugačije. Potražnja za čistačicama je eksplodirala“, ističe Miloš Turinski iz kompanije „Infostud”.
Usluge se čekaju, a cene rastu
Na društvenim mrežama i forumima svakodnevno se objavljuju postovi korisnika koji traže proverenu pomoć u kući. Najsigurniji način da do pouzdane osobe dođete i dalje je – preporuka. A kad je pronađete, pripremite se i da platite.
Satnica se danas kreće od 600 do 1.000 dinara, dok u luksuznijim delovima gradova, posebno Beograda i Novog Sada, dostiže i 1.400 dinara. Čišćenje vikendom, generalno spremanje i dolazak iz udaljenijih mesta dodatno dižu cenu.
„Angažovala sam ženu iz Sremčice jer nisam mogla da nađem nikoga bližeg. Tražila mi je pored dnevnice i da joj platim gorivo. Bila sam zatečena, ali nisam imala izbora. Čekala sam više od mesec dana“, priča Jelena sa Voždovca.
Agencijska naplata ili minimalac
Posebno je upadljiva razlika u prihodima između čistačica koje rade privatno i onih zaposlenih u javnim ustanovama, gde su mesečne plate oko 55.000 dinara, odnosno ispod prosečne zarade u Srbiji. Nasuprot tome, agencijske čistačice često naplaćuju i do 2.000 dinara po satu, iako veliki deo tog iznosa odlazi – posredniku.
Ovakve brojke i uslovi rada jasno ukazuju na sistemsku nepravdu i nejednakost u vrednovanju ovog posla. Dok se usluge čistačica sve više traže, njihov rad i dalje ostaje potcenjen, naročito u javnom sektoru gde se čiste škole, domovi zdravlja, institucije – a ujedno se trpi ogroman fizički napor i odgovornost.
„Moramo se zapitati – zašto osoba koja svaki dan dezinfikuje javni toalet ili učionicu zarađuje manje nego što čistačica iz privatne agencije dobije za sat čišćenja luksuznog stana?“, poručuje sociološkinja Vesna Milojević. „Ovo zanimanje ne samo da zaslužuje veće plate, već i društveno priznanje. Bez njihovog rada, nijedan sistem ne funkcioniše.”
Vreme je da se ovaj posao plati dostojno
Kako potražnja za uslugama čistača nastavlja da raste, sve je jasnije da njihov rad nije luksuz, već neophodnost. U društvu u kojem se sve više vrednuje komfor, vreme i čistoća, čistačice postaju ključni deo svakodnevnog života mnogih domaćinstava, firmi i institucija.
Međutim, da bi se ova profesija održala i razvijala u pravcu profesionalizacije, neophodno je sistemski povećati zarade, uvesti standarde zaštite na radu i priznati njihovu vrednost kroz bolji tretman i podršku.
Jer, kako kaže narod – čistoća je pola zdravlja. A oni koji je omogućuju – zaslužuju bar celu platu.
