Masovni pad broja životinja na morskom dnu
Najveća do sada sprovedena studija o uticaju dubokomorskog rudarenja na biodiverzitet otkrila je alarmantne podatke. Istraživanje, rađeno u zoni Klarion-Kliperton u Tihom okeanu, pokazalo je da su probna rudarska vozila smanjila broj životinja na morskom dnu za 37 odsto, dok je raznovrsnost vrsta pala za 32 odsto.
Naučnici iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, Nacionalnog okeanografskog centra i Univerziteta u Geteborgu upozoravaju da većina životinja živi u gornjih pet centimetara sedimenta, sloja koji rudarske mašine uklanjaju tokom rada. “Tragovi vozila menjaju čitav ekosistem, a posledice se ne vide odmah na prvi pogled”, kažu stručnjaci.
DNK analiza otkriva skrivene promene
Pored praćenja broja životinja, istraživači su koristili DNK analize sedimenta kako bi mapirali stvarnu raznolikost vrsta. Iako se u blizini tragova mašina ukupni broj životinja nije smanjio, došlo je do promena u dominaciji vrsta. Ove promene ukazuju da ekosistemi dubokog mora reaguju na ljudsku intervenciju čak i kada površinski efekti izgledaju minimalno.
Eksperti ističu da svaka promena u strukturi populacija može pokrenuti lanac efekata koji utiču na ceo morski ekosistem. Gubitak ili smanjenje jedne vrste može destabilizovati složene mreže života koje se razvijaju milionima godina.
Kontroverze oko komercijalnog rudarenja
Kompanija Metals kompani tvrdi da su efekti rudarenja ograničeni na direktno područje kopanja, ali naučnici upozoravaju da bi komercijalno rudarenje moglo imati dalekosežnije posledice. Svaka intervencija u ranjivim staništima dubokog mora nosi rizik širenja štete na šire ekološke zone.
Trenutno je dubokomorsko rudarenje u međunarodnim vodama zabranjeno, a 37 zemalja, uključujući Britaniju i Francusku, podržava moratorijum dok se ne sprovedu dodatna istraživanja i ne postave strogi standardi zaštite biodiverziteta.
Pogled u budućnost
Studija je prvi konkretan dokaz da ljudska aktivnost u dubokomorskim ekosistemima može izazvati ozbiljne i dugoročne posledice. Dok regulatorna tela razmatraju dozvole, ekolozi naglašavaju da svaka odluka mora biti zasnovana na preciznim naučnim analizama i dugoročnim modelima biodiverziteta.
Svet možda još ne vidi sve posledice, ali podaci jasno pokazuju da je odgovornost prema okeanima neophodna. Ljudska pohlepa u dubinama mora biti balansirana sa očuvanjem života koji tamo vekovima postoji.
