Danas je na američkim tržištima došlo do dramatičnog pada vrednosti tehnoloških kompanija, što je rezultiralo gubitkom od oko 1 bilion dolara tržišne kapitalizacije. Ovaj pad je nastavak negativnog trenda koji je započeo prošle nedelje na Nasdaku.
Tehnološki giganti kao što su Apple, Nvidia, Microsoft, Meta, Amazon i Alphabet pretrpeli su značajne gubitke. Ove kompanije, čija tržišna vrednost pojedinačno prelazi bilion dolara, čine ogroman deo indeksa S&P 500, što znači da svaki pad njihovih akcija ima ozbiljan uticaj na šire tržište.
Nvidia je na otvaranju izgubila više od 300 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, ali je brzo nadoknadila polovinu gubitka. Akcije ovog proizvođača čipova pale su za 6,4%, što je rezultiralo gubitkom od 168 milijardi dolara. Apple i Amazon su takođe zabeležili pad od 224 milijarde dolara i 109 milijardi dolara, respektivno. Apple je pao za 4,8%, dok je Amazon na kraju pao za 4,1%, što je predstavljalo gubitak od 72 milijarde dolara.
Meta, Microsoft, Alphabet i Tesla su takođe zabeležili značajne padove. Sedam najvrednijih tehnoloških kompanija izgubilo je ukupno 995 milijardi dolara u ranim trenucima trgovanja.
Ovaj pad na tržištu dolazi zbog rastuće zabrinutosti oko moguće recesije, podstaknute razočaravajućim ekonomskim podacima objavljenim prošle nedelje, izvestio je “Blic Biznis”. Japanski Nikkei indeks imao je najgori dan od pada na „crni ponedeljak“ 1987. godine na Volstritu. Bitkoin je takođe pao za 11%, što je dovelo do masovne rasprodaje kriptovaluta i srodnih akcija.
Investitori u tehnološkom sektoru već nedeljama pokazuju nervozu. Nasdak je prošle nedelje pao za 3,4%, završavajući najgori tromesečni period u poslednje dve godine, pre nego što je u ponedeljak zabeležio dodatni pad od 3,4%. Amazon, Alphabet i Microsoft su u svojim izveštajima dali razloge za zabrinutost na Volstritu, što je dodatno doprinelo padu akcija.
Neki analitičari upozoravaju na potencijalno prekomerno ulaganje u veštačku inteligenciju, prenosi CNBC.
Japan pokretač poremećaja na svetskim berzama
U ponedeljak, 5. avgusta, Japan je zabeležio najdramatičniji pad vrednosti akcija u istoriji, sa prosečnim padom od 13 procenata u jednom danu. Ovaj pad je zahvatio preduzeća iz svih sektora privrede i preneo se na tržišta drugih azijskih zemalja, a potom i Sjedinjenih Američkih Država.
Osnovni uzrok ovog pada je neočekivana odluka Banke Japana da podigne referentnu kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25 posto, što je izazvalo nagli skok domaće valute i zabrinutost oko posledica tog skoka na uglavnom izvozno orijentisanu ekonomiju.
Vest o ulasku američke privrede u recesiju i strah od rata na Bliskom istoku dodatno su doprineli padu vrednosti akcija.
Nagli skok jena, sa 161 za jedan dolar na oko 141, okončao je profitabilnu praksu stranih investitora da pozajmljuju jeftinu japansku valutu i investiraju je u zemlje sa višim kamatnim stopama. Ovaj potez je “probušio mehure” na japanskom tržištu deonica i jeftinih zajmova, što je dovelo do masovne prodaje akcija.
Panika u režiji centralne banke?
Japanski brokeri i ekonomisti postavljaju pitanje da li je dizanje referentne stope bilo potrebno u ovom trenutku. Guverner Banke Japana, Kazuo Ueda, najavio je nastavak ove prakse, što je dodatno uznemirilo tržište.
Naglo jačanje jena nepovoljno utiče na izvozno orijentisane kompanije jer poskupljuje njihove proizvode u inostranstvu, smanjujući izvoz i prihode. Banke su takođe pogođene, jer rast kamatnih stopa poskupljuje kredite, smanjujući potražnju za zaduživanjem.
Direktor Beogradske berze Ivan Leposavić podneo ostavku
Direktor Beogradske berze Ivan Leposavić podneo je ostavku, navodeći nove profesionalne izazove i prilike kojima planira da se posveti. Zahvalio se na poverenju i prilici da doprinese pozitivnim promenama na Berzi, izražavajući ponos na postignute rezultate.
Leposavić je na čelo Beogradske berze došao u septembru 2023. godine, nasledivši dugogodišnjeg direktora Sinišu Krnetu.
Leposavić je tokom svog mandata istakao važnost unapređenja transparentnosti i modernizacije tržišta kapitala u Srbiji. Pod njegovim vođstvom, Beogradska berza je implementirala nekoliko ključnih inicijativa koje su doprinele rastu i stabilnosti tržišta.
Jedna od najznačajnijih promena bila je uvođenje novih tehnoloških rešenja koja su olakšala trgovinu i povećala sigurnost transakcija. Takođe, Leposavić je bio ključni zagovornik saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, što je rezultiralo povećanjem stranih investicija u Srbiji.
U svojoj objavi na LinkedInu, Leposavić je naveo: “Ovo iskustvo je za mene bilo izuzetno dragoceno i inspirativno. Ponosan sam na zajednički postignute rezultate i uveren sam u svetlu budućnost Beogradske berze. Verujem da će nastaviti da se razvija i postane ključna tačka razvoja tržišta kapitala.”
Njegova ostavka dolazi u trenutku kada globalna tržišta prolaze kroz turbulentno razdoblje, što može predstavljati dodatni izazov za novog direktora Beogradske berze. Očekuje se da će upravni odbor uskoro imenovati privremenog direktora dok se ne pronađe trajno rešenje.
Uticaj globalnih dešavanja na lokalna tržišta
Pad vrednosti akcija tehnoloških giganata i ekonomska nestabilnost u Japanu imaju potencijal da utiču na tržišta širom sveta, uključujući i Srbiju. Investitori su postali oprezniji, a volatilnost na globalnim tržištima mogla bi se odraziti i na Beogradsku berzu.
Stručnjaci predviđaju da bi povećanje referentnih kamatnih stopa u Japanu moglo dovesti do preispitivanja investicionih strategija na svim tržištima, uključujući i balkansko. Tržište kapitala u Srbiji je relativno manje izloženo globalnim turbulencijama, ali uticaj velikih svetskih ekonomija nikada ne može biti potpuno zanemaren.
Crni ponedeljak na berzi pokazao je koliko brzo globalna tržišta mogu biti pogođena ekonomskim odlukama i nepredviđenim događajima. Gubici koje su pretrpele tehnološke kompanije, zajedno sa padom japanske berze, stvorili su nestabilnost koja se brzo proširila na druge regione.
U takvom okruženju, lideri poput Ivana Leposavića, koji su posvećeni unapređenju i stabilizaciji lokalnih tržišta, igraju ključnu ulogu u održavanju poverenja investitora. Beogradska berza će se sada suočiti sa izazovima i prilikama koje donosi nova era pod novim vođstvom, dok se globalna ekonomska situacija razvija.
