Na sunčanim padinama Fruške gore, u blizini Iriga, ovih dana pažnja je usmerena ka redovima biljaka čiji se jarko crveni plodovi tek formiraju. Reč je o plantaži godži bobica Ognjena Jakšića, koji se pre nekoliko godina odlučio za nesvakidašnji poduhvat i umesto klasične poljoprivredne proizvodnje izabrao biljku koja se širom sveta smatra jednom od najcenjenijih supernamirnica.
Dok većina voćara početkom leta prati razvoj tradicionalnih kultura, na ovom imanju pažljivo se nadgleda sazrevanje plodova poznatih kao „crveni dijamanti“ ili „srećno voće“. Prva ovogodišnja berba očekuje se za oko mesec i po dana, nakon čega će plodovi biti prerađeni u sokove i čajeve.
Priča o ovoj plantaži počela je iz želje da se spoje preduzetnički duh, porodični posao i proizvodnja hrane sa dodatom vrednošću. Jakšić, koji je po struci arhitekta, odlučio je da se okuša u gajenju kulture koja je u Srbiji još uvek relativno retka, ali iz godine u godinu privlači sve više proizvođača. Takvi primeri postaju sve češći u domaćoj poljoprivredi. Mlađi proizvođači sve češće tragaju za specijalizovanim kulturama koje mogu doneti veću zaradu po hektaru i omogućiti razvoj proizvoda namenjenih tržištu zdrave hrane.
Biljka koja traži sunce, vetar i pažljivo negovano zemljište
Godži bobica vodi poreklo iz Azije, a vekovima je prisutna u tradicionalnoj ishrani i narodnoj medicini područja Tibeta i Kine. Danas se uspešno uzgaja na različitim kontinentima, pa je svoje mesto pronašla i na plodnim terenima Srbije.
Prema iskustvu proizvođača, ova kultura najbolje uspeva na osunčanim parcelama sa dobrom cirkulacijom vazduha. Upravo zato su južne padine Fruške gore pružile gotovo idealne uslove za razvoj biljaka, jer kombinacija sunca i vetra doprinosi zdravijem rastu i smanjuje rizik od pojedinih bolesti. Jakšić ističe da je pre sadnje posebna pažnja posvećena pripremi zemljišta. Korišćena su organska đubriva kako bi biljke od samog početka dobile dovoljno hranljivih materija za snažan razvoj korena i zelene mase.
Iako je biljka poznata po dobroj otpornosti na temperaturne ekstreme, od zimskih minusa do letnjih vrućina, jedan od ključnih faktora uspeha ostaje navodnjavanje. Bez stabilnog snabdevanja vodom teško je očekivati ozbiljne prinose, posebno tokom toplijih i sušnijih godina koje postaju sve češće u regionu.
Prinos od deset kilograma po grmu cilj je svakog proizvođača
Na plantaži kod Iriga plodovi se još razvijaju, ali očekivanja za ovu sezonu su velika. Već tokom prve godine nakon sadnje biljke su dale rod veći od jednog kilograma po grmu, što se smatra veoma dobrim rezultatom za mlad zasad.
Pun potencijal godži bobice, međutim, dostiže se tek nakon nekoliko godina. Stručnjaci navode da biljke između treće i pete godine ulaze u fazu maksimalne produktivnosti, kada prinos može dostići između osam i deset kilograma po grmu. Takvi rezultati predstavljaju značajan potencijal za proizvođače koji žele da se bave preradom. Za razliku od pojedinih voćnih vrsta koje se uglavnom prodaju kao svež proizvod, godži bobica omogućava razvoj čitavog niza proizvoda sa višom tržišnom vrednošću.
Pored ekonomskog aspekta, proizvođači ističu i rastuće interesovanje potrošača za funkcionalnu hranu. Ljudi sve više obraćaju pažnju na poreklo namirnica i njihovu nutritivnu vrednost, što otvara dodatni prostor za domaće proizvođače specijalizovanih kultura.
Od bobice do soka i čaja
Najveći deo ovogodišnjeg roda biće prerađen u matični sok, proizvod koji je na ovom gazdinstvu već pronašao svoje kupce. Berba će trajati od leta pa sve do kasne jeseni, što omogućava kontinuiranu preradu svežih plodova.
Ukus godži bobice razlikuje se od voća na koje su domaći potrošači navikli. Karakterišu ga blaga oporost, izražena kiselost i specifična aroma, zbog čega se često kombinuje sa drugim voćem. Na imanju kod Iriga razvijena je i varijanta soka sa sortom jabuke greni smit kako bi proizvod bio prihvatljiviji mlađim generacijama.
Pored sokova, od osušenih plodova proizvodi se i čaj, koji poslednjih godina postaje sve popularniji među ljubiteljima prirodnih napitaka. Takvi proizvodi imaju dodatnu prednost jer se mogu duže čuvati i lakše distribuirati širom zemlje. Razvoj prerađivačkih kapaciteta sve je važniji za male proizvođače. Umesto prodaje sirovine po nižim cenama, preradom se stvara dodatna vrednost koja omogućava veću održivost proizvodnje i bolju tržišnu poziciju.
Planovi se ne završavaju na soku
Na ovom gazdinstvu već se razmišlja o novim proizvodima. Nakon ceđenja plodova ostaju semenke bogate uljem, koje predstavlja dragocenu sirovinu za kozmetičku industriju. Upravo zato sledeći korak u razvoju proizvodnje moglo bi biti dobijanje ulja od godži bobica.
Ovakvo ulje koristi se u proizvodnji krema, sapuna i preparata za negu kože i kose. Posebno je cenjeno zbog sadržaja vitamina A i E, kao i prirodnih sastojaka koji doprinose regeneraciji kože. Domaće tržište još uvek najvećim delom zavisi od uvoznih osušenih godži bobica, najčešće iz Kine. Zbog toga domaći proizvođači vide priliku da potrošačima ponude svežije proizvode poznatog porekla i kontrolisanog kvaliteta.
Priča sa Fruške gore pokazuje kako spoj znanja, upornosti i spremnosti na inovacije može stvoriti potpuno novu proizvodnu nišu. Dok se na plantaži kod Iriga pripremaju za početak berbe, crveni plodovi polako sazrevaju pod letnjim suncem, potvrđujući da i na domaćem tlu egzotične kulture mogu pronaći svoje mesto i tržište.
