Veliki porast, pokazuju istraživanja, u kupovnom udelu investiranja u investiciono zlato upravo čine mladi. Zapadna Evropa zabeležila je ogroman rast mladih investitora, šak 29% u protekloj godini čine pripadnici generacije Z.
Sasvim je poznato da svetski ekonomski trendovi kada je inverstiranje u pitanju, cirkulišu. Razlike, čini se, gotovo i da nema, osim one u brojevima. Ono što se pojavi kao trend kod velikih razvijenih zemalja, vrlo brzo se prenese dalje u manje zemlje, naravno u manjem obliku i obimu. Upravo to je razlog zašto je važno pratiti modele u zemljama eurozone ali i van nje.
Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da je potražnja potrošača za zlatom u Kini porasla za 16% u 2023. godini, sa potražnjom za zlatnim nakitom za 12%, a potražnjom za polugama i kovanicama za 27%. Iako su ovi podaci značajni sami po sebi, specifična dinamika te potražnje može osvetliti ono što budućnost nosi sa potražnjom za zlatom na najvećem svetskom tržištu zlata.
Radi podsećanja, Kina je već godinama jedan od najvećih kupaca zlata. Prošle godine je bila na drugom mestu sa 62,2 tone, ali ubedljivo je prva bila Centralna banka Turske koja je kupila čak 147,6 tona zlata u 2023. Najveći neto prodavac prošle godine bila je Centralna banka Kazahstana sa 50,7 tona zlata.
Kada je u pitanju region, Srbija je definitivno lider u kupovini, dok Crna Gora ne kupuje zlato kao država. Međutim, iz kompanije Insignitus Gold stiže nam drugačija statistika. Njihovi klijenti u obe ove zemlje su brojni. Nedavni istorijski skok cene zlata doneo je veliku potražnju kako kod srpskog tako i kod crnogorskog stanovništva. Oni navode da su njihovi klijenti nešto stariji nego u zemljama zapadne Evrope ili Kine, a osim cene zlata veliku ulogu pri odluci o kupovini predstavlja i činjenica da se na zlato ne plaća PDV. Zasluga za ovu olakšicu ide upravo firmi Insignitus Gold.
