Godišnje se u svetu proizvede preko sedam miliona tona kafe, što svedoči o ogromnoj popularnosti ovog napitka. Međutim, pitanje koje mnogi postavljaju jeste: da li je kafa dobra za naše zdravlje? Koje vrste i količine su najpogodnije za naš organizam, i kada je pravo vreme da je pijemo?
Kafa, reč koja u evropskim jezicima potiče od italijanskog “caffe”, ima dugu istoriju i specifično poreklo. Njena prvobitna upotreba povezivala se sa smanjenjem apetita, a danas se izučava iz različitih perspektiva, posebno u vezi sa njenim uticajem na ljudsko zdravlje.
Među mnogobrojnim dijetama koje uključuju kafu, “neprobojna” kafa postala je hit u Holivudu i na Volstritu. Ovaj napitak, koji se pravi od nes kafe, Gi maslaca ili kokosovog putera, kakaoa i bademovog mleka, pruža dugotrajnu energiju i osećaj sitosti. Njegov tvorac, Dejv Esprej, tvrdi da je uz pomoć ove kafe izgubio čak 40 kilograma. Ovaj napitak, bogat masnoćama, usporava apsorpciju kofeina, čime produžava njegov efekat i daje energiju koja traje i do pet sati.
Kafa kao prevencija raka
Neka istraživanja ukazuju na to da redovno konzumiranje espresa može značajno smanjiti rizik od oboljevanja od raka prostate. Italijansko istraživanje sprovedeno u trajanju od četiri godine pokazalo je da konzumacija tri šoljice espresa dnevno smanjuje mogućnost dobijanja raka prostate za 53 odsto. Način pripreme espresa pod visokim pritiskom i temperaturom omogućava veću koncentraciju korisnih supstanci, koje mogu imati zaštitni efekat na ćelije organizma.
Optimalna količina kafe za zdravlje
Najnovija istraživanja ukazuju da je kafa zdrava u količini do četiri šoljice dnevno. Dugoročna studija iz Španije, sprovedena tokom deset godina, pokazala je da kafa može sprečiti srčane tegobe i imati pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem. Istraživači preporučuju umjereno uživanje u ovom napitku radi postizanja najboljih rezultata.
Dok mnogi misle da je najbolje piti kafu odmah nakon buđenja, naučnici tvrde suprotno. Neurolog Stiven Miler sa Univerziteta u Merilendu otkrio je da nivo kortizola, hormona stresa, koji utiče na našu budnost, dostiže vrhunac odmah nakon buđenja. Stoga, najbolje vreme za ispijanje kafe je između 9:30 i 11 časova, kada nivo kortizola opada i kafa može pružiti maksimalni efekat.
U Italiji, gde se kafa smatra umetnošću, tačno se zna koja vrsta kafe se pije i kada. Kapučino i late se piju isključivo pre podne, dok su espreso i ristreto omiljeni tokom dana. Italijani nikada ne piju kafu posle večere – to je vreme rezervisano za uživanje u vinu i večeri.
Kafa – mit o jačini
Zanimljivo je da espreso sadrži tri puta manje kofeina od turske kafe, uprkos percepciji da je espreso jači napitak. Turska kafa, koju obično konzumiramo u velikim šoljama, sadrži 160 miligrama kofeina, dok espreso, zbog manje količine serviranja, sadrži oko 50-55 miligrama.
Međunarodni dan kafe, proslavljen prvi put 2015. godine u Milanu, obeležava se svakog 1. oktobra. Tada veliki proizvođači i lanci kafeterija širom sveta besplatno dele kafu, čime promovišu uživanje u ovom omiljenom napitku.
