Egzoplaneta K2-18b ponovo je pod svetlima naučne javnosti nakon što je svemirski teleskop Džejms Veb otkrio potencijalne biosignature u njenoj atmosferi. Ipak, da li se zaista radi o tragovima života ili nauka još jednom balansira na granici nade i pretpostavke?
Zvezda u sazvežđu Lava i planeta koja budi maštu
Na udaljenosti od 124 svetlosne godine od Zemlje, u sazvežđu Lava, egzoplaneta K2-18b kruži oko hladne crvene zvezde. Ova planeta, čija je masa čak osam i po puta veća od Zemljine, ima gustu atmosferu, povećanu gravitaciju i potencijalno odgovarajuće temperature za postojanje tečne vode. Naučnici pretpostavljaju da bi mogla skrivati duboki okean, što je odmah izazvalo interesovanje astrobiologa širom sveta.
Međutim, ono što je izazvalo globalni odjek jeste otkriće koje je u aprilu 2024. objavio Univerzitet u Kembridžu. Tim istraživača saopštio je da je instrument MIRI na JWST zabeležio tragove dimetil sulfida (DMS) u atmosferi K2-18b — molekula koji se na Zemlji gotovo isključivo stvara biološkim putem, najčešće delovanjem fitoplanktona.
“Najperspektivniji trag života van Zemlje”?
U saopštenju iz Kembridža, ovo otkriće je opisano kao “najperspektivniji dosadašnji trag života van Zemlje“. Međutim, već u narednim danima javila su se brojna naučna osporavanja.
„Statistička značajnost je granična“, izjavio je Edi Švajterman, astrobiolog sa Univerziteta Kalifornije, dok je Tesa Fišer, sa Univerziteta u Arizoni, dodala: „Skoro je sigurno da to nije život.“
Vođa Kembridž studije Niku Madusudan bio je nešto umereniji: „To nije dokaz života. U najboljem slučaju, radi se o potencijalu za život.“
Šta je zapravo JWST otkrio
Za razliku od optičkih teleskopa, JWST koristi infracrvenu spektroskopiju kako bi analizirao hemijski sastav planeta koje prolaze ispred svojih zvezda. Kada K2-18b prolazi ispred svoje zvezde — što se dešava svakih 33 dana — svetlost zvezde se filtrira kroz atmosferu planete, ostavljajući spektralne tragove koji se mogu analizirati.
Upravo su ti spektri, zabeleženi u više navrata od 2023. do 2025. godine, ukazivali na moguće prisustvo DMS-a i DMDS-a. Ali su ti nalazi ostali na nivou indicije — bez dovoljne statističke pouzdanosti.
Početkom 2025. godine, nezavisne grupe naučnika sa univerziteta u Oksfordu i Barseloni obradile su iste podatke koristeći različite modele. Astrofizičar Džejk Tejlor nije pronašao nikakve statistički značajne tragove DMS-a, dok su Luque i Pica‑Ciamarra zaključili da nema ni indirektnih tragova – poput raspadnih produkata (etan, etilen) koji bi morali biti prisutni ukoliko DMS zaista postoji u atmosferi K2-18b.
Jednostavno rečeno — ništa konačno nije potvrđeno.
Okeanski svet ili vatrena kugla?
Naučna debata ide i dalje. Neki modeli tumače spektre kao dokaz da je K2-18b prekrivena vulkanskom lavom, dok drugi nude mogućnost da ispod guste atmosfere postoji tečni okean. Ako bi se postojanje DMS-a ipak potvrdilo, to bi bio prvi molekularni dokaz mogućeg vanzemaljskog života.
Ali naučna odgovornost nalaže oprez. Madusudan kaže da će naredni tranziti — kada planeta opet prođe ispred zvezde — dati nove podatke. JWST već ima rezervisane sate za posmatranje, a dodatni eksperimenti na Zemlji bi mogli pomoći u razlikovanju bioloških i nebioloških izvora ovih molekula.
“Svemirska istraživanja nas uče da budemo strpljivi i precizni”, rekao je jedan od naučnika iz tima. “Ako nešto i postoji tamo — otkrićemo ga, ali nećemo brzati.”
Vreme će pokazati
Planetarni sistemi oko crvenih patuljaka poput zvezde koju K2-18b obilazi često su turbulentni. UV zračenje, solarni vetrovi, magnetne oluje — sve to otežava postojanje života, bar onakvog kakav mi poznajemo. Ipak, ne treba zaboraviti: prvi koraci ka velikim otkrićima često deluju neubedljivo.
Da li je K2-18b stvarno kandidat za vanzemaljski život? Ili samo naučna fatamorgana na granici između mogućeg i željenog?
Svaki sledeći snimak teleskopa Džejms Veb možda će doneti više odgovora — ili otvoriti još pitanja.
