DA LI SE IDEJA O ATOMSKIM ELEKTRANAMA VRAĆA U SRBIJU? Nuklearka je davno trebalo da bude sagrađena kod Bačke Palanke

Automobili i s njima ceo svet polako prelaze na struju pa nije iznenađenje što priča o izgradnji nuklearnih elektrana stiže i u našu državu i to posle 1989. godine, kada su nuklearke stavljene ad akta i zabranjena njihova gradnja.

 

Tu je i politička dimenzija. Istorija i praksa nas uče da su države s nuklearkama manje izložene političkim pritiscima velikih sila.

Foto: Pixabay.com/Dnevnik.rs

Prema raspoloživim podacima, trenutno je širom sveta aktivno preko 440 nuklearnih elektrana, pri tom je poznato da su u toku pripreme za gradnju približno još stotinu objekata te vrste.

U neposrednom okruženju Srbije postoji niz nuklearnih elektrana, u zemljama poput Rumunije, Mađarske i Bugarske. Nekadašnja Jugoslavija je u Sloveniji, nedaleko od granice sa Hrvatskom, takođe imala elektranu „Krško”, koja je aktivna i danas. U Jugoslaviji je 1989. doneta zabrana dalje gradnje objekata ove vrste, što je, pored drugih, imalo za posledicu zanemarivanje školovanja stručnjaka.

Odbor za energetiku SANU prosledio je još pre pola decenije Vladi Srbije tumačenje aktuelne energetske situacije u kojem se, pored naglašavanja takozvanih održivih energetskih izvora, pominje i da korišćnje nukleane energije ne bi valjalo odbacivati a priori, te da postoje argumenti u prilog njenog korišćenja.


Pet milijardi evra po komadu

Da li će Srbija dobiti nuklearku na Dunavu ili Savi ostaje da vidimo, a ono što je važno, svakako je i cena.

Prema sadašnjim procenama, klasična nuklearka bi Srbiju koštala oko pet milijardi evra. Međutim postoji mnogao manje i nekoliko puta jeftinije varijante, takozvane mini ili modularne nuklearke.


Nekadašnja Jugoslavija je još 1954. imala nuklearni program, a Josip Broz Tito je sa Vilijem Brantom na Brionima 1971. dogovorio izgradnju nuklearnih centrala u Jugoslaviji, a dve godine potom krenula je izgradnja elektrane „Krško” u Sloveniji.

U bišoj SFRJ 1986. godine bio je raspisan i javni konkurs za izgradnju nuklearnih elektrana. Međutim, najvećim delom zbog tragedije u Černobilu, te kampanje koja je usledila u medijima, Skupština SFRJ je 1989. donela Zakon o zabrani izgradnje nuklearki.

Foto: Freepik

Prema programu obelodanjenom 1986. godine, u planu su bile četiri nuklearke, koje je trebalo izgraditi do kraja 20. veka, a do 2025. SFRJ je trebalo da dobije 23 A-centrale, od kojih četiri u Dalju, zatim Viru, kod Kostolca, a lokacije su bile i Mladenovo i Bačka Palanka.

Prema nekim informacijama, vodila se politička debata i oko toga ko će graditi i finasirati nuklearke. Prema nekim podacima, elektrane u Sloveniji i Hrvatskoj bile bi u zoni uticaja zapadnih sila, a one u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori Sovjetskog Saveza.

Međutim, sve je to Černobil pokvario, usledila je velika kampanja u medijima, koja je dovela do moratorijuma.

 

Dnevnik.rs

Related articles

Za letovanje u Srbiji vaučeri u vrednosti od 15.000 dinara

Oko 200.000 građana u Srbiji može da računa na vaučere za odmor u Srbiji u vrednosti od 15.000 dinara, saopšteno je na sajtu Vlade. Vaučere će moći da dobiju svi koji su ostvarili pravo na penziju u Srbiji i inostranstvu, nezaposleni, đaci, studenti i nezaposleni prijavljeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje. Moći će da se prijave i  korisnici posebne […]

OLUJA BABET STIGLA DO OBALA VELIKE BRITANIJE I ODNELA JEDAN ŽIVOT Telo 57-godišnje žene izvučeno iz reke, IZDATO CRVENO UPOZORENjE

LONDON: Telo 57-godišnje žene izvučeno je iz reke u Angusu, u Škotskoj, nakon što je na obale Velike Britanije stigla oluja Babet, saopštile su lokalne vlasti. „Tako tužna vest. Moje misli su sa porodicom i prijateljima žene koja je nažalost izgubila život“, napisao je škotski premijer Humza Jusaf na društvenoj mreži X (Tviter), prenosi Gardijan. […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *