Stambeni krediti u fokusu ekonomskih promena
U Srbiji je u prvom tromesečju 2025. godine primećen značajan rast kreditne aktivnosti stanovništva, pri čemu oko 16 odsto novih kredita odnosi se na stambene zajmove. Ovo podseća na paradoks koji sve više postaje evidentan – da li stanovi postaju luksuz dostupn samo imućnijim slojevima, dok prosečan kupac nekretnina teško može da priušti kupovinu?
Podaci sa tržišta pokazuju da su cene stanova u Beogradu i dalje veoma visoke, naročito u popularnim opštinama. Tako je u poslednjem kvartalu 2024. godine najjeftiniji kvadrat u starogradnji na Vračaru koštao 1.515 evra, dok su cene na Novom Beogradu bile oko 1.097 evra, na Zvezdari 1.014 evra, a na Savskom vencu oko 1.053 evra po kvadratnom metru.
Međutim, skok cena primećen je na najprestižnijim lokacijama kao što je Beograd na vodi, gde je kvadrat stana dostigao cenu od čak 11.668 evra, dok je za luksuzni stan od 342 kvadrata izdvojeno 2,6 miliona evra.
Krediti jesu dostupniji, ali…
U godini pred nama, Narodna banka Srbije postavila je gornju granicu kamatnih stopa na stambene kredite na 5 odsto, sa ciljem da olakša zaduživanje građanima. Ipak, postavlja se pitanje koliko ova mera može pomoći kada su cene nekretnina daleko od prosečnih prihoda.
„Cene nekretnina na atraktivnim lokacijama u Beogradu često prevazilaze mogućnosti prosečnih kupaca, pa se može zaključiti da se deo stanova gradi upravo za one kojima krediti i nisu neophodni,“ komentariše jedan od ekonomskih analitičara.
I pored povoljnijih kamatnih uslova, kupovina stana ostaje izazov za veliki broj građana, posebno mlađih porodica i onih sa prosečnim primanjima.
Rast kreditne aktivnosti
Podaci Narodne banke Srbije ukazuju na to da je ukupan obim novoodobrenih kredita u prvom tromesečju 2025. dostigao 216,3 milijarde dinara, što predstavlja rast od 37,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Gotovinski krediti i dalje čine većinu novih zajmova, sa oko 70 odsto učešća, dok stambeni krediti čine oko 16 odsto.
Značajan je i trend rastuće dinarizacije, jer se građani pretežno zadužuju u domaćoj valuti, čime je u martu 2025. nivo dinarizacije plasmana porastao na 55,5 odsto.
Niže kamatne stope podstiču zaduživanje
Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu u martu ove godine iznosile su 9,9 odsto, dok su za stambene kredite uvedena ograničenja koja sprečavaju da kamate prelaze 5 odsto. Ova mera, uz rast plata i zaposlenosti, podstakla je povećanje kreditne aktivnosti, ali i izazvala zabrinutost oko buduće otplate zajmova.
Uprkos tome, prema anketama NBS, banke su u prvom tromesečju 2025. ublažile standarde za dinarske gotovinske i devizno indeksirane stambene kredite, što je dodatno povećalo ponudu i tražnju na tržištu.
Šta donosi budućnost?
Iako je kreditna aktivnost ubrzana, postavlja se pitanje da li mere monetarne politike i ograničenja kamatnih stopa mogu dugoročno rešiti problem dostupnosti stanova za širu populaciju.
„Da bi stanovi bili dostupni široj populaciji, neophodno je razmotriti ne samo uslove zaduživanja, već i širu politiku stanogradnje i regulaciju tržišta nekretnina,“ ističu stručnjaci, ukazujući na potrebu za sistemskim pristupom.
Jasno je da i dalje postoji jaz između visoke tražnje i ograničenih finansijskih mogućnosti većine građana, što znači da će stanovi i dalje biti privilegija bogatijih, dok će prosečan kupac morati da traži alternativna rešenja.
