Socijalno-ekonomski savet Srbije nedavno je odlučio se minimalna zarada od 1. januara 2025. godine poveća sa sadašnjih 47.154 dinara na 53.529 dinara, dok će minimalna cena radnog sata iznositi 308 dinara. Ovaj dogovor je postignut u okviru pregovora između predstavnika radnika, daposlodavaca i države, a sve tri strane su dale svoj doprinos.
Povećanje minimalne zarade
Kako bi poslodavcima olakšali novo povećanje, dogovoreno je i povećanje neoporezivog dela zarade za 13,7 odsto, što iznosi 3.432 dinara. Tako će se umesto dosadašnjih 25.000 dinara u 2025. godini neoporezivati iznos do 28.432 dinara.
Minimalne zarade u sledećoj godini variraće od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu.
Ako pogledamo primer meseca sa 176 radnih sati, poslodavci trenutno izdvajaju 26.545,53 dinara za doprinose na isplatu minimalne zarade, dok će taj iznos u 2025. godini biti 30.168 dinara.
Prema rečima poreske savetnice Zvezdane Pisarević, ukupan trošak poslodavaca za isplatu minimalca, uključujući sve doprinose, kretaće se od 66.244,94 dinara za 160 radnih sati do 76.789,87 dinara za 184 radna sata mesečno.
Da li topli obrok i prekovremeni rad ulaze u minimalac?
Važno je napomenuti da topli obrok, regres za godišnji odmor, prekovremeni rad, noćni rad, kao i rad tokom državnih praznika nisu uključeni u minimalnu zaradu. Minimalna zarada predstavlja minimalnu cenu rada pomnoženu sa brojem radnih sati, dok zaposleni imaju pravo na naknadu troškova u skladu sa ugovorom o radu i važećim zakonima.
Radnik koji prima minimalnu zaradu takođe ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa posla, troškove službenih putovanja, kao i naknadu za smještaj i ishranu ukoliko poslodavac nije obezbedio ove usluge.
Dogovor socijalnih partnera i dalje izaziva polemike
Premijer Miloš Vučević izjavio je nakon sastanka da je ovo prvi put posle šest godina da je dogovor o minimalcu postignut uz saglasnost svih strana. Takođe, naglasio je da će nova minimalna zarada po prvi put pokrivati troškove minimalne potrošačke korpe.
Međutim, sindikati imaju drugačiji stav. Predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, istakla je da je povećanje minimalca dobar korak, ali da će se pregovori nastaviti. S druge strane, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) smatra da je minimalna cena rada ponovo postavljena na štetu radnika, dok koristi ostvaruju kompanije i država.
Prema našim analizama, minimalna cena rada za 2025. godinu morala je da bude najmanje 364 dinara, a minimalne zarade bi trebalo da iznose između 61.283 do 67.123 dinara, navodi se u saopštenju ASNS-a.
Povećanje minimalne zarade donosi određene olakšice za radnike, ali i dalje ostaje pitanje da li će to biti dovoljno za pokrivanje svih osnovnih životnih troškova. Pitanja poput toplog obroka i prekovremenog rada ne ulaze u minimalac, ali ostaju važni faktori u svakodnevnom životu radnika.
