Dok se najavljuje novo vanredno povećanje minimalne zarade u oktobru, javnost se pita – da li veća najniža plata podstiče i rast ostalih zarada?
Minimalna zarada sve bliža granici od 500 evra
U Srbiji je minimalna cena rada od 1. januara 2025. iznosila 53.529 dinara, što je predstavljalo povećanje od 13,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najavljeno je i vanredno povećanje koje bi moglo stupiti na snagu u oktobru, a u javnosti se spekuliše da bi minimalac u budućnosti mogao dostići 500 evra. Iako ovakvo povećanje donosi olakšanje za najugroženije radnike, postavlja se pitanje: da li ono povlači i rast ostalih plata u zemlji?
Šta kaže praksa, a šta iskustvo sindikata
Prema rečima Čedanke Andrić, predsednice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, povećanje minimalne zarade u velikoj meri utiče na ostale plate, naročito u kompanijama koje imaju zaključen kolektivni ugovor.
“U firmama gde je definisano da je osnovica za isplatu zarada minimalac, svako njegovo povećanje automatski podiže i druge plate. Tamo gde toga nema, menadžment mora sam da reaguje kako ne bi došlo do ‘lepljenja plata’ – situacije kada više različitih radnih pozicija imaju skoro identične zarade,” objašnjava Andrić za Blic Biznis.
Problemi u javnom i komunalnom sektoru
Međutim, kako navodi Andrić, u javnom sektoru situacija je složenija. Plate se ne usklađuju automatski, jer su podložne posebnoj regulativi, poput zakona o budžetu i uredbi o koeficijentima.
U komunalnim preduzećima, postoji specifičan problem: iako je zakon koji je ograničavao osnovice zarada ukinut još 2020. godine, i dalje se primenjuju ograničenja u planiranju ukupne mase plata.
“Povećanjem minimalne zarade u 2025. za 13,7%, masa zarada u komunalnim preduzećima povećana je svega 8%. Razliku je neko morao da ‘proguta’, najčešće radnici,” upozorava ona.
Ovakva praksa suspenduje pravo javnih komunalnih firmi da u skladu sa tržišnim kretanjima prilagode svoje finansijsko poslovanje, što direktno utiče na motivaciju i produktivnost zaposlenih.
Minimalac ne pokriva sve obaveze poslodavaca
Važno je napomenuti da minimalna zarada obuhvata samo osnovnu zaradu – isključeni su topli obrok, regres, prevoz, prekovremeni i noćni rad, kao i rad tokom državnih praznika.
Zaposleni i dalje imaju pravo na dodatke za službena putovanja, ishranu, smeštaj, kao i regres za godišnji odmor, ali ovi elementi se obračunavaju van minimalca i mogu dodatno opteretiti poslodavce.’
Pitanje troška i odgovornosti
U slučaju novih povećanja, pitanje ko snosi trošak postaje ključno. Poslodavci upozoravaju da će dodatni trošak uticati na cenu proizvoda i usluga, dok sindikati ističu da je to neophodno radi očuvanja dostojanstva rada.
Planira se i povećanje neoporezivog dela dohotka, što bi ublažilo udar na poslodavce, ali se očekuje i njihova veća odgovornost.
“Uloga države je da balansira interese – da zaštiti najugroženije radnike, ali i da ne uguši privredu. Svako povećanje minimalca mora biti deo šire socijalne strategije,” smatraju ekonomski stručnjaci.
Veća plata, ali ne za sve
Dosadašnja praksa pokazuje da povećanje minimalne zarade može indirektno uticati i na ostale zarade, ali nije zakonska obaveza. Efekat najviše zavisi od unutrašnjih politika firmi, kolektivnih ugovora, i budžetskih ograničenja u javnom sektoru.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste: da li će planirano povećanje doneti suštinsko poboljšanje standarda ili će, kao i mnogo puta do sada, ostati parcijalna mera bez dubljeg uticaja na radnu politiku u zemlji?
Građani, sindikati i poslodavci uskoro ulaze u novu fazu pregovora. Ishod će zavisiti od spremnosti svih strana da usklade interese i obezbede održiv sistem zarada koji ne pravi razlike među radnicima.
U iščekivanju oktobra i najavljenih promena, jedno je sigurno – o minimalcu se više ne govori kao o brojci, već kao o pokazatelju pravca u kojem ide srpska ekonomija.
