Sve više lažnih i štetnih sastojaka u svakodnevnoj ishrani
Na policama prodavnica i čak na tezgama pijaca sve češće se nalaze proizvodi koji se predstavljaju kao prirodni, a zapravo su puna imitacija. Danas više nego ikada ranije kupujemo sir bez mleka, med bez pčela i sokove bez voća, a sve to ozbiljno ugrožava naše zdravlje.
Ukoliko redovno kupujete beli sir ili kačkavalj, sigurno ste primetili da ukus više nije isti. U mnogim slučajevima, umesto mleka, koristi se jeftina zamena – mešavina biljnih masti, skroba i emulgatora. Takvi proizvodi nemaju ni približno nutritivne vrednosti koje ima pravi sir, a dodatno sadrže veću količinu soli, aditiva i konzervansa. Ovi sastojci često se ne kriju – dovoljno je samo pročitati deklaraciju.
Kako prepoznati veštački sir i zašto je to važno
Prevarantski proizvodi najčešće se koriste u prehrambenoj industriji zbog niske cene i dugog roka trajanja. Najčešće ih nalazimo u lošijim picerijama, lancima brze hrane, smrznutim obrocima i nekim grickalicama.
Stručnjaci upozoravaju da su ovakve imitacije sira bogate zasićenim mastima i holesterolom, što direktno utiče na zdravlje srca. Pored toga, tu su i razni aditivi poput E407 (karagenan), E412 (guar guma) i E417 (tara guma), koji se povezuju sa problemima varenja, pa čak i sa težim oboljenjima.
Ipak, treba razlikovati ove proizvode od kvalitetnih biljnih sireva namenjenih veganima. Iako možda ne sadrže sve hranljive materije koje ima mlečni sir, jasno deklarisani veganski proizvodi ne predstavljaju opasnost po zdravlje ako su pravilno pripremljeni i konzumirani umereno.
„Ovo je sir od mleka!” – kako da znate da je zaista tako?
Pravi sir nastaje od kravljeg, kozjeg ili ovčijeg mleka, i to zgrušavanjem belančevina pomoću sirila. Kvalitet sira zavisi isključivo od kvaliteta mleka – što je mleko kvalitetnije, to je i sir zdraviji. Najbolji domaći sirevi prave se od svežeg, nepasterizovanog mleka bogatog korisnim bakterijama mlečno-kiselog vrenja.
Prilikom kupovine, najpouzdan
iji trag su – cena i deklaracija. Ako na spisku sastojaka pronađete više aditiva nego mleka, to nije sir. Sir u listićima za tost sendviče često sadrži minimalan procenat mlečnih sastojaka, dok ostatak čine biljne masti, surotka, boje i arome. Takav sir ne sadrži korisne bakterije, kalcijum i zdrave masti koji su ključni za zdravlje.
Uvek je bolji izbor komad sira nego prethodno isečeni pakovani proizvodi, a naročito budite oprezni sa „sirom za picu“, koji je često sve samo ne mlečni proizvod.
Evropa uzvraća udarac falsifikovanoj hrani
I dok potrošači širom Evrope pokušavaju da se izbore za zdraviju ishranu, sve više istraživanja pokazuje alarmantno prisustvo falsifikovanih proizvoda na tržištu. Evropska unija je 2023. godine sprovela analizu u kojoj je utvrđeno da je čak 46% uzoraka uvezenog meda falsifikovano – dodavanjem jeftinih šećernih sirupa. Posebno zabrinjava podatak da nijedan testirani uzorak iz Ujedinjenog Kraljevstva nije bio pouzdan.
U Francuskoj je još 2015. dokumentarni film uzdrmao javnost otkrivši masovnu upotrebu „lažnog sira“ u picama i burgerima. Umesto mlečnih masnoća, korišćene su biljne zamene, što je ozbiljno dovelo u pitanje autentičnost i kvalitet hrane koju jedemo.
S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje je dozvoljeno korišćenje brojnih aditiva koji su u Evropi zabranjeni. Profesor Erik Milston sa Univerziteta u Saseksu navodi da postoje dokazi o toksičnosti nekih aditiva, kao i moguće povezanosti sa razvojem tumora.
Ova otkrića otvaraju ozbiljna pitanja: ko nas štiti kao potrošače? Koliko još puta ćemo pojesti „sir“ koji to nije, ili zasladiti čaj „medom“ koji pčele nikada nisu ni dotakle?
Zato je važno biti informisan, pažljivo čitati deklaracije i birati proverene proizvođače, jer zdravlje počinje onim što stavimo na tanjir.
