BEOGRAD: Veliki Vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, počinje danas, 18. marta, a završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista, koji se ove godine slavi 5. maja.
Prvi dan Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica – Čista koja podrazumeva najstroži post, kao i tokom poslednje Stradalne sedmice.
Vaskršnji post traje sedam nedelja, a to su – Čista, Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskrsenja.
Vaskrs je naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere.
Datum Vaskrsa određuje se prema prirodnim menama meseca i nema nikakve veze sa oficijelnim kalendarima.
Prema predanju, Isus je vaskrsao u nedelju punog meseca, pa je praznovanje Vaskrsa uvek kada nastupi ta prirodna pojava posle prolećne ravnodnevnice.
Prema pravoslavnom kanonu, to mora biti nedelja punog meseca posle jevrejske Pashe, jer predanje kaže da je Isus umro na taj praznik jevrejskog naroda, koji je podržao njegovo stradanje i raspeće.
Zajedničkom proslavom Vaskrsa i zajedničkim ulaženjem u dane posta sve vaseljenske pravoslavne crkve, a među njima i one koje su kao zvanični prihvatile Gregorijanski kalendar, naglašavaju svoje duhovno i kanonsko jedinstvo ustanovljeno početkom 4. veka na prvom Vaseljenskom saboru.
Ostale hrišćanske crkve, pre svega Rimokatolička crkva, ne uzimajući u obzir Pashu najčešće odvojeno proslavljaju Uskrs, sem ukoliko se dogodi da se po prirodi stvari jevrejski praznik ne poklopi sa hrišćanskim, kao što je to slučaj ove godine, kada će svi hrišćani zajedno slaviti praznik nad praznicima.
Poslednji mrsni dan u Velikom pravoslavnom postu je Bela nedelja, posle koje vernici na Čisti ponedeljak dobrovoljno preuzimaju obavezu odricanja od mrsne hrane i ružnih misli i dela.
Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je naziv dobio prema Časnom krstu na kome je stradao Isus, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na Jordanu, postio više nedelja u pustinji.
Post nije gladovanje, niti zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva, kao i izraz ljubavi prema bližnjima.
Post se provedi u molitvi, praštanju, pokajanju i pripremi za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja.
Sveštenicima i duhovnicima prepušteno je da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.
Pored uzdržavanja od loših misli i dela, vernici se ne jedu mrsnu hranu – meso, jaja, sir i mleko.
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika, a riba se tokom posta može jesti samo na praznik Blagovesti i Cveti, a svim ostalim danima posti se na vodi.
Prvih i poslednjih nekoliko dana posta se posebno strogo posti. Samo je Veliki četvrtak razrešena na ulje i vino.
Na Veliki petak bi se trebalo, kome to zdravstveno stanje dozvoljava, uzdržavati od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, kada se uzima obrok na vodi.
Takođe na Veliku ili Stransnu subotu se posti strogo na vodi i to je jedina subota u godini koja se posti na vodi.
