Pravoslavni vernici širom Srbije danas, 28. avgusta, obeležavaju jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika – Veliku Gospojinu ili Uspenje Presvete Bogorodice. Ovaj praznik slavi uspomenu na Bogorodičinu smrt i njenuznesenje na nebo, što ga čini jednim od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Velika Gospojina nije samo religiozni praznik, već nosi sa sobom bogatu tradiciju narodnih običaja. Bogorodica, kao zaštitnica žena, igra važnu ulogu u očuvanju porodice, plodnosti i zdravlja, pa su mnogi običaji vezani za žene i njihovu ulogu u domaćinstvu.
Period između dve Gospojine
Vreme između Velike i Male Gospojine, poznato kao međudnevnica, smatra se periodom prelaza, idealnim za branje lekovitih trava i zahvaljivanje Bogorodici. U ovom periodu žene sakupljaju međudnevičke trave kao što su kičica, hajdučka trava, papričica, konjski bosiljak i druge. Veruje se da ove trave imaju lekovita svojstva i da pomažu u lečenju raznih bolesti.
Takođe, u ovom periodu se ostavljaju “međudnevička jaja” od živine, koja se smatraju najkvalitetnijima za jelo i rasplod.
Lekoviti izvori i verovanja
Mnogi vernici odlaze na izvore za Veliku Gospojinu, jer se veruje da tada voda ima posebna lekovita svojstva. Običaj nalaže da se bolesnici umivaju na tim izvorima kako bi pronašli zdravlje i blagostanje.
U narodu postoji niz zabrana koje žene moraju poštovati na ovaj sveti dan. Na Veliku Gospojinu ne smeju se raditi kućni poslovi, a žene posebno odlaze na pričešće, jer je Bogorodica zaštitnica majki i žena.
Velika Gospojina se takođe poštuje i kao krsna slava u mnogim domaćinstvima širom Srbije, dok brojne crkve i manastiri slave ovaj dan kao svoju slavu.
