Pravoslavni hrišćani širom sveta danas odaju počast Svetim dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih, čiji je herojski podvig postao simbol nepokolebljive vere i nesalomive hrabrosti. Ovi hrišćani su, prema predanju, dali svoje živote za Hrista 302. godine u Nikomidiji, u vreme brutalne vladavine cara Maksimijana Herkula.
Zlatno doba vere prekinuto surovim progonom
U Nikomidiji, hrišćanska vera je bila u procvatu, a broj vernika rastao je svakog dana. Ovaj porast izazvao je gnev cara Maksimijana, koji je rešio da iskoreni hrišćanstvo u svom carstvu. Njegova mržnja kulminirala je tokom priprema za praznik Rođenja Hristovog, kada je saznao da će se svi vernici okupiti na liturgiji u crkvi.
Car je tada naredio vojnicima da opkole crkvu i zapale je, dok su okupljeni vernici bili suočeni sa ultimatumom: da prinesu žrtvu idolima ili da se suoče sa smrću. Uprkos ovoj strašnoj pretnji, njihova vera ostala je nepokolebljiva.
Reči koje su promenile sve
Arhiđakon, želeći da ohrabri prisutne, obratio im se rečima koje su i danas simbol nepokolebljivog duha:
“Pogledajte, braćo, na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti, pa zar mi da ne položimo za Njega duše naše na mestu ovom svetom!”
Ove reči osnažile su narod, koji je jednoglasno odlučio da umre za Hrista, pevajući pesme slave Bogu. Tog tragičnog dana, dvadeset hiljada hrišćana izgorelo je u plamenu, ali su njihove žrtve postale večni simbol vere.
Molitva koja donosi snagu i volju
Danas, sećajući se njihove žrtve, pravoslavni vernici pronalaze snagu u molitvi koju su ovi mučenici ostavili kao večnu utehu i podsetnik na važnost vere:
“Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste! Njega kao Blagoga molite da spase duše naše.”
Ove reči pružaju utehu i podsticaj da se suočimo sa izazovima, inspirisani žrtvom i verom ovih svetih mučenika.
