Pravoslavni vernici obeležavaju danas letnji praznik Svetog Nauma.
Sveti Naum bio je učenik slovenskih učitelja slovenskih svetog Ćirila i Metodija i jedan od Petočislenika.
Proslavio se ka čudotvorac i veliki znalac tokom svog putovanja u Rimu. Poznavao je mnoge jezike, a prema verovanju iz njegovih se očiju izlivala isceliteljska sila, koja je isceljivala bolesnike. Pri povratku iz Rima, sveti Naum i Kliment su se nastanili na obalama Ohridskog jezera. Dok je sveti Kliment delovao kao episkop u Ohridu, sveti Naum je osnovao na južnoj obali jezera manastir.
Manastir i dan danas krasi tu obalu, kao što ime svetog Nauma krasi istoriju slovenskog hrišćanstva. Kroz vekove, manastir je bio izvor čudotvorne sile i utočište bolnim i nevoljnim.
Oko svetog Nauma sabralo se mnoštvo monaha sa Balkana. Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven rukovoditelj monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. On se posebno trudio da prevede Sveto pismo i ostale crkvene knjige, sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa za života i posle smrti.
Prema verovanju, njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju, naročito isceljenjima od teških bolesti. Kad je letnji praznik, okupi se veliki sabor naroda u manastiru Svetog Nauma. Mnogi bolesnici dolaze, ili bivaju donošeni, da tu nad moštima svetiteljevim kroz veru i molitvu dobiju isceljenje. Ne samo pravoslavni nego i ljudi druge vere dolaze da potraže pomoć od Svetog Nauma.
Upokojio se u prvoj polovini desetoga veka Godine 1926. jedan musliman iz Resna doneo je i priložio manastiru zvono iz blagodarnosti, što mu je svetitelj iscelio brata i sa samrtničke postelje podigao ga ponovo u život.
