Prema nedavnim istraživanjima koja je sprovela Worldpopulationreview, očekuje se značajan pad stanovništva u nekim zemljama širom sveta u periodu od 2020. do 2050. godine. Među zemljama koje će najviše osetiti ovaj trend nalazi se Srbija, zajedno s ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
Prema podacima, koje prenosi World of statistic na društvenoj mreži Iks (X), Bugarska predvodi listu s očekivanim padom stanovništva od 22,5 posto, a slede Litvanija sa 22,1 i Letonija sa 21,6 posto. Srbija se nalazi na visokom petom mestu s predviđenim padom od 18,9 procenata u narednih 26 godina.
Ostale zemlje sa Zapadnog Balkana takođe se suočavaju s ovim problemom. Bosna i Hercegovina, (18.2%) i Hrvatska (18%) nalaze se među prvih deset zemalja s najvećim očekivanim padom stanovništva u narednim decenijama.
Iako se ovo može smatrati globalnim trendom, s posebnim fokusom na ekonomske i socijalne faktore, za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ovo predstavlja dodatni izazov. Demografski pad može imati ozbiljne posledice na ekonomiju, socijalnu stabilnost i društveni razvoj.
S druge strane, podaci pokazuju da postoji suprotan trend u nekim delovima sveta, pogotovo na afričkom kontinentu. Za zemlje kao što su Niger, Demokratska Republika Kongo i Uganda predviđa se značajan rast stanovništva. Ovo ukazuje na različite demografske izazove s kojima se suočavaju različite regije širom sveta.
Od republika bivše SFRJ na listi od 20 zemalja s najgorim perspektivama u opadanju stanovništva ne nalaze se Slovenija i Crna Gora, ali su tu zato i naše komšije Mađarska (12,3%), Rumunija (15,5%). Takođe i balkanske zemlje s izlazom na more imaju problem s negativnim demografskim procenama, pa je Albanija na 10. mestu ove liste sa procenama da će izgubiti 15,8 procenata stanovništva do 2050. godine, dok je Grčka plasirana na 12. mestu sa 13,4 osto.
Zanimljivo je da su na listi od 20 zemalja koje gube na stanovništvu samo dve države van Evrope – Japan (16,3%) i Kuba (10,3%), a najveći demografski problem imaju zemlje našeg regiona i pribaltičke zemlje.
Za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, ovi podaci postavljaju pitanje demografske politike i mera koje su potrebne kako bi se podržao rast stanovništva i ublažili negativni trendovi. Pogotovo kontinuirani trend odlaska velikog broja ljudi iz Srbije, ali i regiona, pogotovo iz zemlja članiva Evropske unije, na rad u inostranstvu gde odlaze u potrazi za boljim životom.
