DEVET PUTA EFIKASNIJI OD KOLEGA Čime se bavi najproduktivniji radnik u Srbiji

Ubedljivo najproduktivniji radnik u Srbiji se bavi nekretninama, ali u većinski stranoj kompaniji. On je za godinu dana uspeo da stvori skoro 27 miliona dinara bruto dodate vrednosti. Bio je devet puta plodotvorniji od prosečnog rezultata ostalih zaposlenih.

To bi se moglo pročitati iz podataka o bruto dodatoj vrednosti ostvarenoj po radniku u 2022. godini, a predstavljeni su u publikaciji „Poslovanje preduzeća u Republici Srbiji“, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

Foto: dnevnik.rs/pixabay.com/ilustracija

Svaki rudar po 9,58 miliona dinara

Bruto dodata vrednost predstavlja ukupnu vrednost proizvodnje umanjenu za međufaznu potrošnju, tako da se ovaj pokazatelj može posmatrati i kao konkretan rezultat privredne aktivnosti jedne zemlje. Detaljnijom analizom, kaže ekonomija, pre svega njene strukture, dobija se uvid u to koje su privredne delatnosti više profitabilne.

A u Srbiji u 2022. godini stvari stoje ovako – najveći doprinos, gledano sektorski, dala je prerađivačka industrija. Ukupna BDV je bila 3.812 milijardi dinara, a prerađivačka je učestvovala sa 1.167 milijardi dinara. Skoro je sve učinak privatnog sektora, od čega skoro 53 odsto firmi u većinskom stranom vlasništvu.

Druga po zaslugama je trgovina na veliko i malo koja je dodala 726 milijardi dinara. Ovde glavnu reč vode domaće privatne firme koje nose 70 odsto zasluga. Informisanje i komunikacije dodale su 440 milijardi dinara. Strane i domaće privatne kompanije učestvuju sa po 40 odsto, ali ovde i državni sektor nije za potcenjivanje – doprinosi sa 17 odsto u BDV. Slede građevinarstvo sa doprinosom od 325 milijardi dinara i saobraćaj i skladištenje sa 248 milijardi BDV.

„Bruto dodata vrednost preduzeća u Republici Srbiji je 2022. godine iznosila 3.812 milijardi dinara, a 2021. godine je bila 3.211 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 18,7 odsto“, pokazuje statistika. „BDV u sektoru privatne svojine 2022. godine iznosio je 3.500 milijardi dinara, dok je u sektoru državne svojine ostvaren u iznosu od 301 milijarda dinara. Teritorijalno posmatrano, od ukupnog BDV-a na teritoriji Srbija-sever ostvareno je 2.839 milijardi ili 74,4 odsto, a na teritoriji Srbija-jug 972 milijarde ili 25,6 odsto“.

Redosled profitabilnosti izgleda potpuno drugačije kada se BDV rasporedi na zaposlene. U proseku, na čelo izbija rudarstvo, jer je u ovoj delatnosti svaki radnik stvorio 9,58 miliona dinara. U privatnom sektoru čak 11,9 miliona po glavi. Zaposleni u većinski stranim kompanijama došli su do 17,6 miliona dinara. Nasuprot njima, radnici državnog rudarskog sektora stvorili su po 197.500 dinara bruto dodate vrednosti.

Angažovani u poslovima sa nekretninama donose po 7,22 miliona dinara dodate vrednosti godišnje. Radnik u našim privatnim firmama doprineo je sa pet miliona, ali kolega iz većinski strane firme je – više nego upetostručio taj iznos. Državne firme su ovde ispod proseka – 1,8 miliona dinara doprinosi svaki radnik.

Sledi informisanje i komunikacije gde je BDV po zaposlenom bio 5,3 miliona dinara, ali ovde država dominira. U privatnom sektoru je prosek 5,3 miliona po radniku, a u državnom – 7,3 miliona.

„Bruto dodata vrednost po zaposlenom, za preduzeća u 2022. godini, iznosila je 2,9 miliona dinara, a 2021. godine bila je 2,5 miliona, što čini povećanje od 15,7 odsto“, stoji u publikaciji. „Teritorijalno posmatrano, BDV po zaposlenom iznosio je na teritoriji Srbija – sever 3,17 miliona, a na teritoriji Srbija – jug 2,4 miliona dinara“.

I profit na ravne časti

Tu je i računica koliko je svaki zaposleni doprineo i svom poslodavcu. Na nivou Srbije, oni koji su radili u profitabilnim firmama, doneli su u proseku 966.930 dinara neto dobiti, čak 26 odsto više nego u 2021. godini.

„Za preduzeća u privatnoj svojini 2022. godine, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 1,08 miliona dinara, od čega je 1,69 miliona u preduzećima sa 50 i više procenata stranog kapitala, dok je u ostaloj privatnoj svojini bio 844.670 dinara. Za preduzeća u državnoj svojini, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 291.720 dinara“, pokazuje statistika.

Posmatrano po delatnostima, najveći iznos neto dobitka po zaposlenom bio je u rudarstvu – 6,28 miliona dinara. Slede finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 5,5 miliona dinara, a poslovi sa nekretninama 4,35 miliona dinara.

Kada je reč o onima koji su poslovali sa minusom, svaki radnik je rezultatu doprineo sa neto gubitkom od 289.130 dinara. Za preduzeća u privatnoj svojini neto gubitak po zaposlenom iznosio je 190.760 dinara, od čega je 244.010 dinara u stranim. Ovde je država u goroj situaciji, za preduzeća u državnoj svojini, neto gubitak po zaposlenom iznosio je 874.050 dinara.

U 2022. godini evidentirano je, prema statistici, 108.316 preduzeća. U privatnoj svojini ih je bilo 105.947, od čega je 2.914 sa pretežnim stranim kapitalom. U državnoj svojini je bilo 1.444 preduzeća, a u drugim oblicima svojine 925.

Related articles

Peglana kobasica – neispričane priče o pirotskom delikatesu

Pirotska peglana kobasica je mnogo više od prehrambenog proizvoda – ona je nesvakidašnji specijalitet pirotskog kraja, deo lokalnog identiteta, ponos Piroćanaca. Kao što je ajvar simbol Leskovca, kupus Futoga, malina Arilja, pršuta Zlatibora, a sir obeležje Sjenice, tako je peglana kobasica simbol Pirota. Rame uz rame sa kačkavaljem i ćilimom, ovaj specijalitet definiše grad Pirot. […]

Photo Vecteezy

NIŠVIL UGOŠĆAVA NAJZNAČAJNIJEG KOMPOZITORA DANAŠNJICE: Džez pijanista Džordž Kejbls pred niškom publikom u avgustu!

Ovogodišnji Nišvil džez festival upriličiće jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora današnjice, Džordž Kejbls koga će niška publika biti u prilici da posluša u petak 12. avgusta na nekom od stejdževa. Kako navode organizatori, Džordž Kejbls nastupiće u kvartetu čiji je kolider italijanski saksofonista Piero Odorici. Članovi kvarteta su i renomitrani američki džezeri kontrabasista Darryl Hall i […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *