Digitalizacija se sve više ističe kao ključni prioritet za unapređenje administracije i poslovanja u Srbiji, a tri ključne reforme koje je NALED izdvojio za 2025. godinu su: uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona, rešavanje problema parafiskalnih nameta kroz elektronsko plaćanje i obuhvatno sređivanje imovinsko-pravnih odnosa na nepokretnostima, s posebnim fokusom na legalizaciju.
Jedinstveni zdravstveni eKarton – bliže efikasnijem sistemu
Elektronski zdravstveni karton ima potencijal da transformiše zdravstveni sistem u Srbiji. Građanima će omogućiti dostupnije i brže usluge, eliminisanje dupliranja analiza i uputstava, dok će lekarima pružiti sveobuhvatan uvid u istoriju bolesti pacijenata. Ovaj sistem će objediniti sve zdravstvene podatke na jednom mestu, a pacijenti će sami moći da odluče kome od lekara daju pristup svom kartonu.
“Ovo je veliki iskorak ka modernizaciji zdravstva i pruža osnovu za bolju koordinaciju među lekarima, čime se povećava i kvalitet usluga,” poručuju iz NALED-a.
Parafiskalni nameti – prepreka koja traži rešenje
Jedan od gorućih problema privrede u Srbiji su parafiskalni nameti, koji predstavljaju značajnu prepreku razvoju poslovanja i jedan od ključnih razloga rada u sivoj ekonomiji. Reforma predviđa uvođenje obaveznog elektronskog obračuna i naplate svih neporeskih obaveza kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu. Na ovaj način, država bi dobila transparentan popis svih taksa i naknada, od lokalnog do republičkog nivoa, što bi omogućilo njihovo smanjenje i bolju kontrolu.
Nordijsko zlato
– Jedan od najvećih resursa koje imaju države Skandinavije jeste poverenje građana, koje nazivaju nordijsko zlato – ukazuje Vasiljević. – U Srbiji moramo da radimo na izgradnji tog poverenja građana prema državi, ali i privatnom sektoru, javnim preduzećima i profesionalnim asocijacijama. Teško možemo da sprovodimo digitalizaciju i uvodimo veštačku inteligenciju ako ne postoji dovoljno poverenje u državne organe da će upravljati našim podacima kako treba. Tu imamo prostora za napredak.
“Očekujemo da Vlada Srbije ove godine počne rad na reformi, jer je to deo reformske agende koja je od suštinskog značaja za podsticanje privrede i smanjenje sive zone,” istakla je Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a.
Legalizacija i modernizacija imovinsko-pravnih odnosa
Treća velika reforma odnosi se na rešavanje problema neupisanih nekretnina koje vrednosno prelaze milijarde evra. Masovna legalizacija i sprečavanje buduće nelegalne gradnje ključni su za bolje iskorišćenje ovog potencijala.
“Uz pomoć pravosudnih profesija i transparentniji proces izrade urbanističkih planova, možemo značajno unaprediti sektor nekretnina i ekonomiju u celini,” naglasio je Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Izazovi digitalizacije – podrška za sve građane
Pored digitalizacije administrativnih postupaka, važno je osigurati da niko ne bude zapostavljen. Stoga je neophodno razviti sistem podrške za starije i marginalizovane grupe koje možda nemaju pristup ili veštine za korišćenje digitalnih servisa.
Istovremeno, sa sve većim brojem eServisa, koji na portalu eUprave premašuju 350, postavlja se pitanje zaštite podataka. Poverenje građana u državne sisteme od suštinskog je značaja za uspešnu digitalizaciju.
Digitalne reforme planirane za 2025. predstavljaju važan korak ka modernizaciji Srbije. Uvođenjem ovih promena, građani i privreda mogu očekivati transparentniji, efikasniji i pravičniji sistem koji odgovara na savremene izazove.
