Dok su deca predškolskog uzrasta u Srbiji sve bolja u snalaženju u digitalnom svetu, stručnjaci primećuju da im nedostaje koncentracija i osnovne manipulativne veštine koje su neophodne u svakodnevnom životu.
„Učenje počinje s pažnjom”
Prema rečima defektologa i oligofrenologa Dragane Stanisavljević, pažnja je osnov svakog učenja i razvija se kroz dva tipa – spontanu i voljnu pažnju. „Roditelji često kažu da dete može duže da se igra ako mu je aktivnost zanimljiva, ali za postizanje ciljeva ne možemo raditi samo ono što nam je privlačno. Na primer, predškolac voli priče o svemiru, ali ga grafomotorika zamara. Međutim, zadatkom koji mu pomaže da ‘pomogne astronautu’, dete vežba rado, umesto da odbija zadatak,” objašnjava Stanisavljevićeva.
Koncentracija, kao deo pažnje, pomaže deci da se fokusiraju na zadatke bez ometanja spoljnih podražaja, što je važno za praćenje nastave. U školi to znači da đak može pratiti učitelja bez ometanja spoljne buke, što je, prema Stanisavljevićevoj, ključna veština u školskom okruženju.
Za lakši prelazak iz vrtića u školu
Redovno čitanje priča, razgovor i postavljanje pitanja, igre koje podstiču motoriku (vajanje plastelinom, bojenje, lepljenje, seckanje), kao i podsticanje samostalnosti, mogu znatno olakšati prelazak iz vrtića u školu. Važno je stvoriti i pozitivnu atmosferu kako bi dete bilo motivisano i radoznalo kada krene sa učenjem, smatra Divna Vukašinović.
Logoped o predznanju đaka prvaka
Logoped Divna Vukašinović dodaje da mnogi učitelji primećuju slabije predznanje kod đaka koji dolaze u prvi razred. Ovo otežava početno učenje čitanja i pisanja, a roditelji se pitaju zašto je to tako. „Deca provode previše vremena u pasivnim aktivnostima poput igrica i Jutjuba, umesto u interakciji sa vršnjacima,” kaže Vukašinovićeva.
Nekada je u predškolskim ustanovama više vremena posvećivano vežbanju kroz radne listove i igre. Danas sve veći broj predškolaca nepravilno izgovara glasove, dok bi u ovom uzrastu trebalo da koriste oko 2.500 reči i grade rečenice od pet do šest reči.
Uticaj interneta i gedžeta
Polazak u prvi razred lane je odgođen za 4.000 hrvatskih mališana. Negativan trend nastavio se i ove godine: samo u u Splitsko-dalmatinskoj županiji gotovo 600 dece (svako osmo) pokazalo je nedovoljnu psihofizičku zrelost, što se pripisuje pogubnom uticaju interneta, mobilnih telefona i gedžeta.
Šta se očekuje od budućih prvaka?
Stanisavljević i Vukašinović ističu da bi budući đaci prvaci trebalo da razviju osnovne samostalne veštine kao što su oblačenje, održavanje lične higijene i vođenje računa o svojim stvarima. Takođe, treba da budu sposobni da sinhronizuju rad obe ruke, na primer, kada seku papir.
Dodatno, od njih se očekuje poznavanje imena i prezimena, informacija o porodici, osnovnih relacija u prostoru (levo-desno, gore-dole) i prostornog orijentisanja u vezi sa vremenom – šta je pre, a šta posle, delovi dana, kao i godišnja doba.
Stručnjaci naglašavaju da je neophodno raditi na osnovnim veštinama kako bi deca, pored digitalnih veština, bila spremna za izazove u stvarnom svetu i školskom okruženju.
