DIJALOG O KLIMATSKIM PROMENAMA: PARTNERSTVA ZA OTPORNOST NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE

Dijalog o klimatskim promenama, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održan je 24. novembra. Događaj je organizovan sa ciljem da svi subjekti u društvu preduzmu aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na izmenjene klimatske uslove. Verovatnoća da je 2023. najtoplija godina na planeti ikada je 99 odsto, sa velikim brojem vrelih dana, visokim emisijama CO2, prirodnim katastrofama, tropskim noćima. Srbija se, kako je rečeno na skupu, zagreva 60 odsto brže od globalnog proseka i to zahteva brzu akciju svih sektora, bez presedana.

Ovaj događaje je organizovan uoči najvažnijeg svetskog skupa o klimatskim promenama ovogodišnje 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 28, koja će biti održana od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju.

Na događaju su učestvovali predstavnici nadležnih ministarstava za ovu oblast u Vladi Republike Srbije, stručnjaci, predstavnici EU, međunarodnih finansijskih institucija, privrede, civilnog društva, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Sandra Dokić, državna sekretarka iz Ministarstva zaštite životne sredine rekla je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto tih šteta, a zatim slede poplave. Ona je istakla da je glavni cilj Vlade Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji je prvi dokument te vrste u Srbiji. Cilj Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije, da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, istakla je Dokić.

Prema njenim rečima, uprkos izazovima, Ministarstvo je ponosno što Srbija beleži napredak u izveštajima Evropskoj komisiji u ovoj oblasti.

Poljoprivreda je najranjivija na klimatske promene, pa je poseban akcenat ovog dijaloga bilo prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanje vodama i šumama u prilagođavanju na klimatske promene.

Bojan Vranjković, državni sekretar rekao je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi brojne aktivnosti kako bi se izgradila otpornost na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane. Te aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene.

U Dijalogu o klimatskim promenama se razgovaralo i o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora, koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (OIE), odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu EU i globalno.

EU za Zelenu agendu u Srbiji

Emanuel Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da su započete pripreme za konferenciju COP 28, kako bi održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C.

„EU je uradila domaći zadatak i ispuniće cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za klimu i dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je Žiofre.

Očekuje se da će na COP 28 u Dubaiju učestvovati delegacije iz 198 zemalja, među kojima i Srbija. Prvi put će biti predstavljen izveštaji o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C.

Fransoaz Žakob stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji je istakla da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom.

„Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje. Borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti“, rekla je Žakob.

Ibrahim Al Darmaki, otpravnik poslova u ambasadi UAE u Srbiji je rekao da su UAE prvi u regionu ratifikovali Pariski sporazum i da su veoma posvećeni globalnim klimatskim promenama i rešenjima.

„U našoj zemlji postoje tri najekonomičnije solarne elektrane u svetu i uložili smo 100 milijardi dolara u OIE. Pioniri smo u dekarbonizaciji i korišćenju novih pogonskih goriva kao što je hidrogen. Zalažemo se za bržu i pravednu tranziciju ka čistoj energiji i to je obuhvaćeno Akcionim planom države“, rekao je Al Darmaki i istakao da ako za 10 ili 20 godina uspemo da zaustavimo zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, svet će postići mnogo toga.

Izvor: energetskiportal.rs

Related articles

STARI ZANAT ISPLATI SE I DANAS: U Španiji osvanula heklana eko tenda umesto suncobrana!

Ekološko heklanje. Gradić Alaurin de la Tore na jugu Španije odnedavno je postao šareniji i to zahvaljujući 60 metara dugačkoj tendi od recikliranih materijala. Hlad u ulici Malaga sada pravi ova živopisna rukotvorina koju su tri godine heklale aktivistkinje u okviru radionice Odeljenja za životnu sredinu Gradskog veća. Kako se navodi na sajtu grada, tenda se sastoji od komada […]

MALINARI O PROIZVOĐAČKOJ CENI Traže od hladnjačara da do 5. marta saopšte otkupnu cenu maline

ARILjE: Udruženje malinara Vilamet iz Arilja zahteva od hladnjačara da najkasnije do 5. marta kažu kolika će biti otkupna cena odnosno sa kojom kalkulacijom o proizvođačkoj ceni za 2024. oni sada izlaze, kako bi sprečili potencijalne gubitke i mogućnost manipulacije cenama tokom sezone. Takođe, uputili su molbu sa istim rokom predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, za informaciju […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *