DIREKTOR JP „URBANIZAM” DUŠAN MILADINOVIĆ Novi Sad raste, širi se na sremsku stranu, planovi u interesu građana

Poslednjih  godina Novi Sad se sve više širi na sremsku stranu, a u prilog tome govori podatak da su trenutno na javnom uvidu četiri plana generanle regulacije kojima su obuhvaćeni prostori u naseljima Sadovi, Petrovaradin, Mišeluk ali i nekadašnja pruga Beočin-Petrovaradin, koja će biti rekonstruisana te pretvorena u zeleni koridor, tačnije biciklističku stazu.

Širenje radnih zona

Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji, administarativni centar AP Vojvodine, u koji se sve više ljudi doseljava zbog posla, a ne bi trebalo zaboraviti ni one koji tu dolaze na školovanje.

– Grad na svu sreću neminovno raste, pa strategija razvoja podrazumeva i oživljavanje postojećih radnih zona, proširenje i izgradnju novih – ističe Dušan Miladinović. – Imamo dve velike nove radne zone, jedna je zaživela, a druga tek treba, na Zrenjaninskom putu pre Kaća sa leve i desne strane. Na levoj strani je „Kontinetal“, a sad radimo plan za desnu gde je deprasija, takoreći jalovo zemljište.

Foto: dnevnik.rs arhiva

Predviđena je i transformacija prostora na uglu Bulevara Evrope i Futoškog puta, preko puta Hotela „Šeraton”, gde je trenutno“ Jugoalat“. Stambeno-poslovni ili poslovno-stambeni kompleksi oživeće deo grada na Futoškom putu. U nekada radnoj zoni  GUP predviđa poslovanje na ulaznim pravcima. Najmanja parcela je površine 1.000 metara kvadratnih, s tim da na 5.000 kvadrata može da bude do 30 odsto stanovanja, a na parcelama od 15.000 i više kvadrata može i do 50 odsto. Samo poslovanje nije moguće, jer bi za tako velike komplekse trebalo da bude brži povrat novca. To bi bio pust deo noću i zato je dopušten udeo stanovanja, da takav deo grada živi ali i da bude poslovni centar, s kancelarijskim prostorima, trgovinama, marketima i slično.

Related articles

IZRADA ETIKETA NA ZAHTEV ŠTEDI ENERGIJU: Moguće eliminisati 180 miliona kvadratnih kilometara otpada

Novo istraživanje nezavisnih konsultanata kompanije Smithers pokazuje da izrada etiketa na zahtev može uštedeti evropskim preduzećima značajnu energiju, smanjiti masivni otpad i otpad od mastila i učiniti postupak etiketiranja daleko efikasnijim i održivijim. Ako bi se evropska preduzeća preusmerila na korišćenje inkdžet etiketiranja na zahtev svake godine bi se mogle postići uštede energije od 28,7 […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *